“Sluškinjina priča” (The Handmaid’s Tale) vratila se na male ekrane nakon godinu i po dana pauze. Prve tri epizode četvrte sezone objavljene su na platformi Hulu, a režirala ih je Elizabet Mos, koja u seriji igra Džun, glavnu protagonistkinju.
Radnja se nastavila tamo gde je i stala. Džun pokazuje sposobnosti dostojne jednog Ramba kada uspe da preživi da sa metkom u stomaku i bez medicinske pomoći stigne do novog utočišta. Između Kanade i Gilijada odnosi su zategnuti zbog 86 dece koje je Džun poslala u susednu zemlju, a Serena i Fred dobijaju vesti koje nisu očekivali.
To je ukratko sinopsis cele radnje. Nakon tri epizode deluje da nade gledalaca da će se priča razviti dalje neće se još biti ostvarene. Otkako je u prvoj sezoni iskoristila sav materijal iz knjige, serija se uglavnom koncetrisala na depresivne i mučne scene u kojima je Džun izlagana svakoj vrsti nasilja. Četvrta nastavlja u istom jednoličnom ritmu. Džun i dalje pati i sve uspeva da izdrži, a cela jedna epizoda posvećena je novim načinima na koje je mučena – fizički, psihički, emotivno.
Trauma i nasilje koje preživljava u kontrastu su sa mirnom i slobodarskom Kanadom u kojoj se sada većina važnih likova nalazi. Zapravo, samo su Džun i Nik ostali u Gilijadu. Uprkos tome, radnja koja je smeštena u Kanadu nikako ne uspeva da bude zanimljiva. Naročito razvučene i nepotrebne su scene Freda i Serene, koji su uhapšeni još u prethodnoj sezoni, i uprkos tome što su pisci odlučili da uvedu novi element u njihovu priču, zasada nije jasno kako će oni uopšte ostati vezani za ostale likove.
Da li će preostalih sedam uspeti da radnju pomere sa mrtve tačke, ostaje da se vidi. Ipak, tu su i neke dobre konstante koje je “Sluškinjina priča” zadržala i u ovom serijalu – fantastična gluma Elizabet Mos i En Daud i prepoznatljiva estetika.
Inače, najavljeno je da će serija imati i petu sezonu.
Izvor: Telegraf
Photo: Promo
