Bez obzira koliko bila dobra tvoja omiljeni turska serija, u nekom trenutku počinje da te nervira. Danas govorimo o razlozima zašto se javljaju negativne emocije, koristeći primere serija “Ženskaroš iz vile”, “Šerbet od brusnice” i “Divlji” 😉
Verovatno imaš nekoga među svojim poznanicima kome si preporučila da pogleda tursku seriju, a on ti je iskreno rekao da je jedva odgledao jednu epizodu do kraja, i to uz premotavanje. Da, nije svako oduševljen “dizi” serijama, i za to postoje objektivni razlozi. Štaviše, čak ni najverniji fanovi ne prestaju da iznose svoje kritike na serije koje prate. Sve je to zbog toga što reditelji i producenti iznova prave iste greške, koje se već mogu smatrati prepoznatljivim osobinama popularnih projekata. Sada ću ti ispričati o najčešćim zamerkama koje fanovi pišu na internetu, i naravno, objasniću u čemu je problem 👇
1. Previše suza
Da, gotovo u svakom turskom projektu, čak i ako je to komična romantična serija, glavni likovi će neizostavno plakati, i to ne samo jednom. Naravno, u nekom trenutku ovako intenzivno ispoljavanje emocija počinje da nervira, jer gledalac mora da prati tu scenu tri minuta iz različitih uglova. Svi razumemo, emocije mogu da preplave likove, ali zašto plaču svi i sve vreme? Posebno su često kritikovane scene u kojima muškarci plaču. Odličan primer je “Zimorodž”, gde su plakali i Abidin (koji je u ovoj kategoriji apsolutni rekorder), i Ferit, i Kaja, kojeg su nam u početku predstavili kao “lošeg momka” i drskog mačo tipa.
Devojke se takođe ne ustručavaju i često zalivaju suzama sve oko sebe, i to sa zavidnom redovnošću. Štaviše, ponekad su suze potpuno neprimerene i deluju kao da reditelj nije znao kako da popuni prazninu, pa je odlučio da doda još jedan dirljiv trenutak u svoj “rad”.
2. Produženo trajanje
Suze su, inače, savršen “alat” za rastezanje epizoda na 2,5 sata. Toliko, u proseku, traje jedna epizoda, dok pojedine producentske kuće na zvaničnim kanalima objavljuju skraćene verzije od sat vremena, u koje (čudom!) stanu svi ključni momenti epizode. Ispostavlja se da je to moguće, ali iz nekog razloga niko u Turskoj ne želi da pravi kraće epizode. To je prilično razumljivo, a u sledećem delu ću objasniti zašto.
Da bi “izvukli” maksimum iz priče, prikazuje nam se ogroman broj scena sa sporednim likovima, koji su najčešće “kartonski” i plitki. I, kao što možeš da pretpostaviš, niko nema interesovanja da ih gleda. Sreća je ako gledaš epizodu koju možeš da premotaš. Ali tokom direktnog prenosa to nije moguće, pa si primoran da pratiš duge i dosadne dijaloge bez suštinskog značenja, nadajući se da će sledeća scena prikazati glavne likove.
3. Preplavljenost prikrivenih reklama
I nije baš tako prikrivena. Zapravo, vrlo otvorena, ako govorimo iskreno. U jednoj od epizoda „Šerbet od brusnice“, Kivildžim je toliko dugo izlazila iz svog automobila, dok je kamera uporno fokusirala njen logo i model, da je svima postalo jasno: to je taj automobil iz snova koji treba kupiti. Aparat, koji je Kaja koristio u drugoj sezoni „Ženskaroša iz vile“, dobio je više vremena na ekranu nego lik Taro Emira Tekina tokom celog trajanja serije.
Čaj Lipton u seriji „Čekajući sunce“ pojavljivao se u svakoj mogućoj prilici, čak i kad za to nije bilo razloga. Publika je često imala utisak da ne gleda omiljeni projekat, već ogromnu reklamu u trajanju od 2,5 sata. Da, zahvaljujući ovakvim integracijama, producentska kuća zarađuje novac, ali kada se dosadan dijalog između dvoje sporednih likova završi scenom sa aparatom, stvara se osećaj da si prevaren i uskraćen za nešto što je zaista vredno.
4. Standardni zapleti
Ovdje nema potrebe za dodatnim komentarima. Tema amnezije se sigurno seli iz jednog projekta u drugi, uz sasvim očekivane i identične posledice. Ako me sećanje ne vara, ovo kliše rešenje još nije korišćeno u „Šerbetu od brusnice“, ali nisam sigurna da će se toga dugo pridržavati. Izgleda da će Sejran u trećoj sezoni „Ženskaroš iz vile“ ipak izgubiti pamćenje. Dobro je da barem nije trudna i da ne krije dete od Ferita… Mada, već smo se prestali čuditi svemu.
Ako tek počinješ da gledaš “dizi” serije, može ti se činiti da su svi zapleti prilično neobični, iako su tipični. U početku čak postoji i neka doza intrige, jer ne znaš tačno u kom pravcu će se priča dalje razvijati.
Iz tog razloga su 2022. godine psihološke drame poput „Ženskaroša“ postale veoma popularne. Činilo se da će u njima biti nešto novo, ali… ponovo smo se našli na istom mestu gde smo bili sa klasičnim turskim romantičnim komedijama.
5. Odbacivanje narativne logike
Svaka osoba se može naljutiti zbog nedostatka logike. U svetu turskih serija, to se često dešava. Redovno se zaboravljaju važne sitnice, intrigantni elementi nestaju bez traga, a objašnjenja koja publika očekuje mora da smišlja u svojim mislima, jer su scenaristi jednostavno odustali od zapletnih linija koje su sami otvorili.
Dodati zgodnog momka, samo da bi ga na kraju odbacili? Da, to mi znamo. Prikazati liku bolest, ali nikada ne objasniti o čemu se radilo? Sasvim dobra ideja. Moguće je nastaviti u beskraj, ali rezultat takvih rešenja uvek je isti: čak i najomiljeniji likovi, koje su svi voleli, počinju da iritiraju kada ih stave u okvire sličnog scenarija.
6. Uklanjanje ključnih likova tokom emitovanja projekta
Svi razumemo, šou-biznis je delikatna stvar. Ponekad glumci odbijaju da nastave rad na projektu, a ponekad zbog svađa na setu jednostavno moraš da ukloniš zvezdu. Međutim, uskraćivati publici njihovog “omiljenog” lika — to je nepošteno. Na primer, smrt Ruje u seriji „Divlji“ neki turski insajderi objašnjavaju time što je glumica imala sukob sa producentima serije. Zašto takvi zaključci? Glumica se povukla iz svih komunikacija sa osobama koje su na bilo koji način povezane sa serijom. To znači da je malo verovatno da je napustila projekat iz svoje volje; postoji velika verovatnoća da su je jednostavno naterali da ode iz nepoznatih razloga.
Taro Emir Tekin je obećao da će u trećoj sezoni „Ženskaroša iz vile“ njegove obožavatelje čekati „bomba“. I da, tako je i bilo: Kajin odlazak iz priče ozbiljno je poljuljao stabilnost mentalnog stanja publike. Setimo se Nare iz serije „Ambasadorova ćerka“. Glavna junakinja je uklonjena iz projekta (kako se govorilo, zbog zdravstvenih problema), ali produkcija je iz nekog razloga nastavila da snima seriju. Zar nije moglo jednostavno da se dogovori sa Neslihan Atagul i „zaključi“ seriju sa originalnom glumačkom postavom?
7. Zbrzan završetak
Ako se svi događaji tokom emitovanja projekta odvijaju veoma sporo, u finalu se sve dešava bukvalno za tren. Sve ono što je trebalo da se ispriča tokom sezone, stvaraoci turskih serija stavljaju u poslednjih 30 minuta (i to ne uvek uspešno). Ili situacija može biti još gora: projekat se vuče do samog kraja, ali u nekom trenutku njegova gledanost postaje toliko niska da obožavatelje čeka zbrzan završetak (u najboljem slučaju) ili čak priča bez kraja (u najgorem slučaju). Takvih primera u svetu “dizi” serija ima više nego dovoljno, što svakako ne uliva optimizam.
Foto: Screenshot