Nisi očekivao/la ovakav duel? Iskreno, ni ja sama nisam mislila da ću se ikada uhvatiti poređenja parova iz serija „Ženskaroš iz vile“ i „Daleki grad“. Ali, večiti ratovi fanova oba projekta, na koje sve češće nailazim na društvenim mrežama, učinili su svoje 🤓
Zašto mi je uopšte palo na pamet da uporedim Sejran i Ferita sa Aljom i Džihanom? Zapravo, potpuno logično: nekada je „Ženskaroš“ bio onaj serijski fenomen o kom su svi pričali — sada je to mesto zauzeo „Daleki grad“. I sasvim je prirodno zapitati se – koja ljubavna priča je ovaj put osvojila srca publike?
Jer, čak i kada se turski diziji temelje na zapletima poput osvete, mafije, krvne osvete ili bilo čega što na prvi pogled ne ide uz ljubav, publika se i dalje najviše vezuje za snažne emocije između glavnih likova. Upravo te emocije postaju centralna osa svega.
Zato je vreme da stavimo tačku na večitu raspravu: koja serijska ljubav nas je više uverila u to šta znači prava, iskrena i duboka povezanost – SeyFer iz „Ženskaroša iz vile“ ili CihAl iz „Dalekog grada“?
📌 Uskoro u novom tekstu – detaljno upoređenje hemije, prepreka i emocionalnih vrhunaca u obe serije. Spremi se za analizu koja možda i tebe natera da preispitaš svoj izbor favorita!
Sejran i Ferit iz „Ženskaroša“ – „dečja“ zaljubljenost koja je prerasla u opsesiju
Počinjemo s parom koji je uzdrmao tursku serijsku scenu, ali i nerve gledalaca – Sejran i Ferit iz serije „Ženskaroš iz vile“. Njihova priča bila je prava vožnja na emocionalnom rolerkosteru, ne samo za njih dvoje, već i za celu publiku.
Na društvenim mrežama i dalje svakodnevno viđamo objave fanova koji jednostavno ne uspevaju da pronađu seriju koja bi im nadomestila „Ženskaroša“. Razlog? Nedostaje im ta neprekidna doza skandala, drama i emocionalnih turbulencija.
Zapravo, odnos Sejran i Ferita doveo je toksičnu dinamiku, emocionalnu zavisnost i čak elemente psihičkog nasilja do granice normalizacije. Njih dvoje nikada nisu zaista umeli da razgovaraju jedno s drugim – komunikacija se svodila na burne svađe, nepoštovanje i povređivanje, da bi potom usledili snažni, strastveni trenuci pomirenja. Publika bi tada kolektivno odahnula, zanemarila sve prethodne greške i još jednom im oprostila sve.
Ova veza više je ličila na haotičan vrtlog emocija nego na zdravu ljubav – ali upravo je to ono što je mnogima bilo toliko privlačno: nepredvidivost, tenzija i adrenalin koji su stvarali iluziju duboke povezanosti.
U suštini, pratili smo ljubav dvoje sebičnih „klinaca“ koje nikada nisu naučile da se čuju
Veza između Sejran i Ferita u „Ženskarošu“ više je ličila na emocionalnu bitku nego na partnerski odnos. U suštini, gledali smo dvoje sebičnih ljudi koji su se ponašali kao deca – nesposobni da se saslušaju, dogovore ili prepoznaju granice jedno drugog. Svaki put kad bi pokušali „sačuvati mir“, uradili bi to tako što bi ponovo – lagali.
I tu leži koren svega: kada ljubav počiva na večitoj laži i međusobnim optužbama, to više nije ljubav – već zavisnost u najnezdravijem obliku.
Zanimljivo je da je publika dugo smatrala da je jedini „zlikovac“ u toj vezi Ferit – ali istina je daleko složenija. I Sejran je često pribegavala manipulaciji i psihološkom pritisku. Umesto podrške i poverenja, u vezi su dominirali izazivanje ljubomore, ignorisanje i emocionalno iscrpljivanje.
Zapitajmo se – kada su Sejran i Ferit poslednji put rešili problem kompromisom? Verovatno nikad. Problemi su se „rešavali“ isključivo spoljašnjim faktorima: na primer, osoba koja remeti ravnotežu (kao što je Pelin) jednostavno bi nestala, a par bi se magično pomirio, kao da se ništa nije dogodilo. Ali cena njihove „sreće“ često je bila previsoka – i uvek ju je neko drugi plaćao.
Setimo se samo Fuata. Njegova smrt, do koje je došlo dok je pokušavao da zaštiti brata i snaju, najbolji je dokaz koliko je destruktivna dinamika glavnog para ostavljala tragove i na druge likove u seriji. Njihova ljubav nije bila inspiracija – bila je haos sa tragičnim posledicama.
Bilo je zabavno gledati „haos“, ali to nije ljubav koju treba idealizovati
Naravno, ne možemo poreći – gledati odnos pun strasti, razbijenog posuđa, suza, kletvi i pomirenja koje dolazi sa poljupcima kao iz filma – ima svoju privlačnost. Uzbuđenje, drama, neizvesnost – pa kome još treba stabilan i zdrav razvoj ljubavi kada je na ekranu pravi turski treš?
I turski scenaristi to vrlo dobro znaju. Što više bola, skandala i destrukcije – to su veći rejting i više komentara na mrežama. To je postalo gotovo nepisano pravilo u industriji: što gore – to bolje (za brojke, naravno).
Ali iz lične perspektive – iskreno bih svima preporučila da nikada, nikada, ne uzimaju vezu Sejran i Ferita kao ideal ili cilj u ljubavi. Ako kreneš da tražiš takvu vezu u stvarnom životu – velika je šansa da ćeš završiti kod terapeuta, sa uništenim samopouzdanjem i ozbiljno narušenim mentalnim zdravljem.
Jer u stvarnosti, za razliku od fikcije, odnosi zasnovani na posesivnosti, lažima, manipulaciji i strahu nisu strastveni – već opasni.
A ako pogledamo njihovu maničnu potrebu da poseduju jedno drugo – sve postaje još jasnije. Setimo se treće sezone. Iako primera ima i u prvoj i u drugoj, dovoljno je navesti jedan: Sejran, koja je sama napustila Ferita, iznenada odlučuje da mu se vrati – baš kad vidi da je on počeo da pronalazi spokoj uz Dijar. Ljubav? Ili ego?
A Ferit? Ni on ne zaostaje. Kada je Sejran prvi put odlučila da se uda za Tarika, Ferit se setio koliko mu je stalo – ali tek u poslednjem trenutku, kada je već postojala realna pretnja da će je izgubiti. I takvih momenata bilo je na pretek. Toliko da bi mi trebalo pola dana da ih sve pobrojim.
Alja i Džihan iz „Dalekog grada“ – uzajamno poštovanje kao temelj prave ljubavi
Od samog početka serije „Daleki grad“ bilo je jasno – između Alje i Džihana neće biti ljubavi na prvi pogled. Njihov prvi susret daleko je od romantične bajke: Alja je ostala razočarana njegovim hladnim, gotovo prezrivim stavom prema dolasku bratovljevog sina i snahe u Tursku. Ipak, nije bilo ni mržnje – samo tiha napetost, bez velikih reči, bez patetike.
I upravo u tome leži lepota njihove dinamike. Umesto da odmah zapale varnice, odnos Alje i Džihana je rastao postepeno – temeljen na međusobnim delima, a ne na fizičkoj privlačnosti. Tokom prve polovine sezone, gotovo nesvesno, postajemo svedoci toga kako se među njima rađa – poštovanje.
Jer oni su jedno drugo procenjivali kroz konkretna dela, odluke, načine reagovanja u teškim situacijama. Umesto strasti, na površinu izlazi ljudskost. I ta iskrena ljudska procena drugog – bez idealizacije – postaje osnova za nešto dublje.
Najzanimljivije je to što je upravo ta ljubav, koju su dugo skrivali u sebi, promenila oboje. Alja, koja je isprva samo želela da pobegne, sve manje oseća potrebu da beži. Džihan, koji je na početku pokušavao da je zadrži silom – pravno, fizički, pa i psihološki – vremenom se menja. Njegove pretnje ustupaju mesto razumevanju. Počinje da joj veruje. Počinje da je pušta.
Ta transformacija kroz međusobno poštovanje i nežnost, koja ne dolazi kao posledica konflikta već kao rezultat unutrašnje zrelosti, čini ovu ljubav ne samo uverljivijom – već i zdravijom.
Alja i Džihan – ljubav koja ne traži žrtve drugih, već donosi lične
Glavna junakinja „Dalekog grada“ prestala je da koristi svaku priliku da napusti zemlju, iako je takvih prilika bilo više nego ikada. Zašto? Zato što je Džihan – muž s kojim je bila primorana da stupi u brak – pokazao iskreno poštovanje, brigu i spremnost da žrtvuje sve što ima, samo da bi ona bila sigurna, slobodna i spokojna. I upravo tada se ljubav između njih dvoje počela razvijati bez pritiska, bez straha – kroz razumevanje.
U njihovoj vezi nema mesta egoizmu. Džihan i Alja stalno prave kompromise, čak i kada to boli. Upravo zbog toga Alja, koju igra Sinem Unsal, u jednom trenutku donosi bolnu odluku da zatraži razvod. Zašto? Jer veruje da svojim prisustvom možda ometa Džihanovu sreću s drugom ženom – onom koju je mislila da on zapravo voli. Iako su se mnogi gledaoci – a priznajem, i ja među njima – pitali zašto toliko odlažu da priznaju osećanja jedno drugom, njihova sporost delovala je i realno i dostojanstveno.
Njihova ljubav nije sebična. Ona ne traži da svet stane zbog njih dvoje. Naprotiv – spremni su da se odreknu lične sreće kako ne bi uništili živote onih koji su im važni.
Za razliku od njih, Sejran i Ferit iz „Ženskaroša iz vile“ često su bili spremni da spaljuju mostove, ruše porodice i uništavaju odnose oko sebe – sve samo da bi oni bili zajedno, makar to bilo i po cenu tuđe patnje.
U vezi Džihana i Alje nema teatralnosti. Nema velikih reči, ali ima tišine koja govori više od svakog ljubavnog monologa. I upravo zato njihova ljubav deluje stvarno. Jer prava ljubav ne viče – ona se dokazuje izborima, a ne histerijom.
Ako bismo morali da podvučemo crtu, onda bi upravo onaj trenutak kada je Džihan iskreno bio spreman da pusti Alju, a ona ga prihvatila – sa svim njegovim ranama, tajnama i teškim uspomenama – označio pravi početak njihove ljubavne priče.
To nije bio trenutak velikih izjava, niti strastvenog poljupca pod kišom. To je bio trenutak tihe odluke – da ostanu, iako bi mogli otići. Da veruju, iako ih je život naučio da sumnjaju. Da se brinu jedno o drugom, čak i kad je teško i bolno.
U tom trenutku postalo je jasno: njihova veza je izgrađena na temeljima poverenja, iskrenosti i uzajamne brige. I zato njihova ljubav ne izgleda kao vatromet – već kao sigurna luka.
Ljubav Džihana i Alje nije o tome da jedno drugo poseduju, već da se razumeju. I upravo zato ona ima potencijal da traje – i kad ekran utihne.
Pa gde smo onda zaista videli pravu ljubav – u „Ženskarošu“ ili u „Dalekom gradu“?
Mislim da već i sam/a znaš odgovor.
U „Dalekom gradu“ prikazana je ljubav dvoje zrelih, svesnih ljudi – Alje i Džihana – koji znaju šta žele od života i jedno od drugog. Njihovo približavanje odvija se polako, bez vatrometa i drame na svakom koraku, ali upravo u toj tišini, promišljenosti i uzajamnom poštovanju leži lepota njihove veze.
Za razliku od toga, „Ženskaroš iz vile“ nam je ponudio intenzivnu, ali iscrpljujuću emociju između Sejran i Ferita – dvoje ljudi koji više liče na tinejdžere sa zapaljenim hormonima nego na partnere spremne da se razvijaju zajedno. Njihov odnos je privlačan za gledanje, pun tenzije i strasti, ali gotovo uvek bez kompromisa, bez promene, bez lične odgovornosti.
Da, ljubav kao kod Sejran i Ferita deluje filmski – ali takve priče u stvarnom životu često završe povređenošću, gubitkom samopouzdanja i emocionalnim umorom.
A emocije kao kod Alje i Džihana? One možda deluju tiho, ali su one koje ti zaista menjaju život. One ti pomognu da postaneš bolja verzija sebe, da shvatiš svoje granice, želje i vrednost – i da u partneru pronađeš oslonac, a ne bojište.
Dakle, izbor je tvoj.
Ali ako me pitaš – odgovor je više nego jasan. #CihAl ❤️
Piše:
