Turske serije predstavljaju poseban svet koji privlači žene širom sveta. Ako uzmemo u obzir da je prvi turski serijal koji su kupile strane televizije bio „Zabranjena ljubav“ (Aşk-ı Memnu), snimljen 1974. godine, a prikazan 1975, onda činjenica da je Turska već 2019. godine zauzela drugo mesto po izvozu TV produkcije – odmah iza Sjedinjenih Američkih Država – govori o ogromnom napretku koji je ova zemlja ostvarila u svetu televizije.
Turski filmski stvaraoci uspeli su da naprave neverovatan iskorak, okupivši ogromnu publiku i stekavši veliku popularnost. Turske serije su privukle veliku pažnju gledalaca širom sveta (Balkan, Bliski Istok, Latinska Amerika, Rusija, Španija…), naročito žena, i za to postoji više razloga.
Pojava velikih digitalnih platformi koje nude turske serije različitih žanrova omogućila je publici da otkrije veliki broj romantičnih, dramatičnih i istorijskih epopeja. One su postale pravi hit svuda u svetu jer pružaju emocionalno rasterećenje, vizuelno su privlačne i pričaju priče koje su duhovno bliske gledaocima.
Dok domaći scenaristi ne ponude podjednako uzbudljive melodrame, žene će i dalje biti „zalepljene“ za ove istočnjačke bajke.
Zašto su turske serije toliko popularne među ženama?
Beg od neprijatne svakodnevice i romantika
Turske melodrame nude idealizovane veze, strastvene emocije, dramu i raskošne ambijente. One omogućavaju gledaocima da urone u svet u kojem su osećanja, iako prenaglašena, iskrena i snažna, a ljubav – uvek pobeđuje.
Za razliku od zapadnih serija koje često naginju cinizmu i realnosti, turske priče nude bajku, što je posebno privlačno u teškim vremenima.
Kulturna i verska bliskost
Iako je Turska orijentalna zemlja, u njoj su prisutni i evropski kulturni elementi. To turske serije čini bližim i razumljivijim široj publici u poređenju sa, na primer, korejskim dramama ili indijskim sapunicama.
Česte teme poput porodice, časti, dužnosti i tradicije snažno odjekuju kod mnogih žena na Balkanu.
Visokobudžetna produkcija
Turske produkcijske kuće ulažu u atraktivne lokacije, kostime i vizuelni izgled serija. Glavni junaci izgledaju impresivno, a iako su priče često predvidive, prikazane su upečatljivo i vizuelno bogato.
Ženska perspektiva u narativu
Mnoge turske serije su kreirane upravo za žensku publiku: snažne junakinje, ljubavni trouglovi, borba za pravdu i pravo na sopstvena osećanja. To se razlikuje od zapadnjačkih serija, u kojima često dominiraju kriminalne ili „muške“ teme.
Šta je sa muškom publikom?
Muški deo gledalaca često ima predrasude prema turskoj TV produkciji. Zbog toga neretko dolazi do rasprava i sukoba u porodicama – šta gledati uveče.
Zašto muškarcima turske serije često ne prijaju?
Stereotipna percepcija
Mnogi muškarci turske serije posmatraju kao „sapunice“ – prepune emocija, ljubavnih drama i predvidivih zapleta.
Različita gledalačka interesovanja
Muškarci češće biraju akcione filmove, trilere, detektivske serije ili istorijske drame sa više dinamike i manje emotivne komponente.
Kulturne razlike
Turske melodrame stavljaju akcenat na emocije, porodične odnose i ljubavne dileme, što može delovati „preslatko“ ili prenaglašeno za mušku publiku.
Rastuća popularnost turskih serija nije slučajna
Nismo jedini koji primećujemo porast interesovanja za gledanje turskih serija. To potvrđuju i statistike, kao i visoka gledanost na digitalnim platformama.
Međutim, toliki uspeh nije prošao bez reakcije. Čak se i u ruskoj Državnoj dumi pokrenulo pitanje o eventualnoj zabrani emitovanja turskih serija. Zamenik predsednika Komiteta za zaštitu porodice, pitanja očinstva, materinstva i detinjstva – Vjačeslav Milonov – izneo je predlog zabrane, uz sledeći komentar:
„Ljudi gledaju i misle da je to stvarnost. Sviđa im se bajka, iako nije istinita. Neka prikažu kako to stvarno izgleda – ona ode tamo, dobiju je štapom, oduzmu joj decu i izbace je ako kaže nešto protiv… Ljudi dobijaju utisak: eto ga, savršen svet, eto ga, odnos prema ženi. A stvar nije u tome. Stvara se lažna slika muškarca, koji nije stvaran. Muškarac u turskim serijama je kao turski rahat-lokum – presladak i neukusan, od kojeg se dobija dijabetes. Tamo ništa nije istina.“
(preuzeto iz medijskih izveštaja)
Bez obzira na ovu kritiku, činjenica ostaje: publika u velikom broju bira baš te „bajke“ jer im donose utehu, emociju i ono što domaći sadržaj često ne uspeva da pruži – veru da ljubav ipak pobeđuje.
Serije kao ogledalo kolektivnih snova i strahova
Serije, posebno sapunice, često postaju ogledalo nacionalnih stereotipa, društvenih očekivanja i kolektivnih snova. Domaće sapunice nisu izuzetak: njihovi zapleti se vrte oko arhetipskih likova koji su bliski velikom broju gledateljki.
Tipični motivi ruskih sapunica:
„Siromašna, ali ponosna” – klasični lik heroine koja, uprkos svim životnim teškoćama, zadržava dostojanstvo i na kraju dobija „zasluženu nagradu“ – bogatog i voljenog muškarca. Ovaj obrazac odražava nadu u društvenu pravdu: dobrota i iskrenost će na kraju biti nagrađene.
„Trudna i napuštena” – drama koja eksploatiše strah od samoće, ali ujedno pruža nadu: junakinja prevazilazi sve prepreke, pronalazi sebe, a ponekad i novog partnera koji postaje „idealan muž i otac”.
„Majka heroina” – žena koja se odriče svega zarad dece, a potom upoznaje muškarca spremnog da preuzme brigu. Snažan muškarac koji joj pruža sigurnost i postaje oslonac.
Zašto su ovi zapleti toliko popularni?
-
Beg od realnosti u svet iluzija. Za mnoge žene, život je pun izazova i tuge, a serije nude idealizovani scenario u kome patnja na kraju donosi sreću.
-
Društvena očekivanja. Tradicionalni pogledi na žensku ulogu u društvu – trpljenje, požrtvovanost, nada u „princa na belom konju” – i dalje su duboko ukorenjeni u mentalitet.
-
Dramaturgija patnje. Naša kultura je sklona dramatizaciji, a publika je veoma empatična. Turske serije uspešno eksploatišu ovu potrebu, prikazujući duboke, emotivne priče koje često imaju srećan kraj.
Važno je istaći da je drama najpopularniji žanr u svetskoj kinematografiji. Komedije zauzimaju posebno mesto kao sredstvo opuštanja i podizanja raspoloženja. U poslednje vreme, raste i popularnost trilera i horora.
Turci su, dakle, izabrali pravi žanr – onaj koji je najtraženiji među publikom. Njihova sezona počinje u jesen (septembar, oktobar) i traje do kraja maja – početkom juna, osim ako se projekat ne završi ranije zbog niske gledanosti. Komedije se uglavnom emituju tokom leta i zovu se „letnje serije“, ali ukoliko dobiju visok rejting, mogu nastaviti u glavnu sezonu – tada se zaplet obično „začini“ dramom.
Šta je sa drugim zemljama?
-
Latinoameričke telenovele – strast, krvna osveta, tajne porekla.
-
Američke sapunice – glamur, intrige, borba za moć.
-
Turske serije – spoj istočne tradicije i zapadne estetike, uz snažne muške likove i heroine koje pate.
U suštini, serije prodaju ono što publika želi ili čega se boji. Serije su, pre svega, ostvarenje snova – posebno ženskih – o sreći prikazanoj na ekranu.
Popularnost turskih serija globalno, nije slučajna – one vešto kombinuju tradicionalne vrednosti, emocionalnu dubinu i estetski privlačnu produkciju. Njihovi zapleti ne samo da odražavaju kolektivne snove, već i ispunjavaju emocionalne praznine publike koja u svakodnevici često ne nalazi prostor za izražavanje osećanja, nade i romantičnih očekivanja.
U srcu ovih serija nalazi se poruka: patnja ima smisla ako vodi do ljubavi i sreće. Iako je takva naracija daleko od realnosti, ona pruža utehu, nadu i identifikaciju. Upravo zbog toga, turske serije uspevaju da pređu granice kultura i jezika, osvajajući srca miliona – posebno ženskog dela publike koji u junakinjama vidi sebe, a u junacima ono što im u stvarnosti često nedostaje: pažnju, sigurnost i ljubav.
Serije su, na kraju, mnogo više od zabave – one su ogledalo društva, emotivni ventil i tiha nada u „srećan kraj“.
Piše:
