Izgleda da su, na talasu uspeha serije „Daleki grad“, brojne producentske kuće počele masovno da premeštaju snimanja svojih serija ka jugoistoku Turske. Zašto se to dešava? Da li će upravo ovaj korak doneti „drugi dah“ turskim dizi pričama?
🧐 Svoja razmišljanja o ovoj temi podelila sam u tekstu ispod!
Primetan zaokret u turskim serijama: Zašto Istanbul sve češće ostaje po strani?
Već dugo pratim turske serije — još od vremena kada je „1001 noć“ bila nezaobilazna na svakom koraku (ili, da budem preciznija — u svakoj kuhinji). Bila sam tu i kada su vladale romantične komedije o bogatom, arogantnom šefu i njegovoj luckastoj asistentkinji (da, to je i dalje omiljeni turski trop).
A sada na scenu stupa novi trend — „moda provincije“, ili bolje rečeno, jugoistočne Turske. Ta regija je osvojila pažnju publike svojom autentičnošću, prirodom i istorijom — upravo onim što nas je odmah privuklo u seriji „Daleki grad“ .
Glavna lokacija ovog hit projekta postali su gradovi Mardin i Midijat — sa svojom specifičnom arhitekturom, atmosferom i kulturnim nasleđem koje očarava već pri prvom kadru.
Kada su visoki rejting rezultati za seriju sa Sinem Unsal i Ozanom Akbabom postali pravilo, a ne slučajnost, mnogi TV kanali i produkcijske kuće su zaključile da je ključ uspeha… upravo u lokaciji. Ne, ne u glumačkoj postavi, kvalitetnom scenariju ili režiji — te „sitnice“ izgleda više nisu toliko bitne. 😉
Naravno, šalim se. 😊 Uspeh „Dalekog grada“ leži prvenstveno u talentovanoj ekipi koja stoji iza njega. Ali ne može se poreći da ambijent igra ogromnu ulogu u doživljaju priče.
Zato danas razmišljamo — zašto Istanbul polako silazi sa scene, a jugoistočni deo zemlje postaje novo omiljeno igralište za turske serije?
👇 U nastavku ti donosim detaljniju analizu ovog trenda!
Regionalni šarm privlači međunarodnu publiku
Turska jeste prešla na „šine“ Netflixa i Disney+, i to zaista donosi nove produkcione mogućnosti. Ali ne zaboravimo — turski dizi je globalno postao popularan zahvaljujući istorijskoj seriji „Sulejman Veličanstveni“.
Zašto baš ta serija? Zato što gledaoci širom sveta vole da upoznaju drugu kulturu, na vizuelno bogat način, a ne iz udžbenika. Luksuzni kostimi i raskošne palate, autentične ceremonije iz osmanske prošlosti i neodoljive dvorske intrige — sve je to bilo dovoljno da serija osvoji svet.
📸 Nakon emitovanja, Istanbul je doživeo turistički procvat — ljudi su želeli da vide ono što su gledali na ekranu. Turističke ture inspirisane serijom postale su novi biznis-model.
Možda ćeš reći: „Ali i romantične komedije su bile hit!“ Tačno. Ali nijedna nije imala takav internacionalni odjek kao „Sulejman“. Pre serije „Pokucaj na moja vrata“ (Hande Erçel i Kerem Bürsin), većina turskih romkomova je bila usmerena na domaću i Latino publiku.
A uspeh tog konkretnog projekta, u velikoj meri, može se pripisati pandemiji. Ljudi su ostajali kod kuće, bez putovanja, i upravo su likovi Ede i Serkana omogućili da „odu na more“ — makar kroz ekran.
🌄 Danas publika traži nešto drugačije. Nešto što još nije viđeno.
I upravo zato jugоistočna Turska, sa svojom netaknutom prirodom, istorijom i lokalnim koloritom, deluje kao savršen novi pravac. Serije koje se tamo snimaju donose svežinu i osećaj autentičnosti — nešto što će i domaći i strani gledaoci odmah primetiti i zavoleti.
🎯 Što je priča vizuelno i kulturološki egzotičnija, to je veća šansa da probije granice Turske.
Turske serije kao pokretač turizma
Godinama se Turska u svesti mnogih povezivala isključivo sa pristupačnim hotelima i all inclusive ponudom.
I baš zbog toga ljudi su često zaboravljali da je reč o zemlji bogate istorije, raznolike prirode i autentičnih kutaka, koji se ne svode samo na plaže i bazare puni rahat-lokuma.
Kao što sam već pomenula — nakon uspeha određenih serija, sve češće su se pojavljivali tematski turistički aranžmani po lokacijama snimanja. I da, gotovo sve te lokacije bile su u Istanbulu ili njegovoj okolini.
Ali Turska je mnogo više od jednog grada. I ako vlasti zaista žele da razvijaju turizam na duže staze, trebalo bi ozbiljno da razmotre ideju da podstaknu producente da snimaju van urbanog jezgra.
📌 Serija „Daleki grad“ pokazala je da turski dizi može biti idealna reklama. Tokom emitovanja prve sezone, broj turista u Mardinu značajno je porastao. Toliko, da je projekat počeo da generiše ogroman prihod za lokalnu administraciju — do te mere da je glumačka ekipa dobila zvanično priznanje za doprinos razvoju grada. I to je samo početak.
Već sada možemo očekivati pojavu unikatnih tura po mestima snimanja, a turisti koji posete Mardin, pohrliće da kupe nakit i odeću viđenu u seriji. I to s razlogom — jer većina kostima i rekvizita u „Dalekom gradu“ nabavljena je od lokalnih zanatlija, čime se direktno podržava mali biznis i autentični lokalni proizvod.
Dakle, turske serije više nisu samo sadržaj za zabavu. One su kultura, ekonomija i budućnost turizma u jednom.
Snimanja na jugoistoku Turske možda su i isplativija
Ne tvrdim sa sigurnošću, ali mogućnost svakako postoji. Iako je jasno da produkcija serije „Daleki grad“ zahteva ozbiljan budžet, troškovi zakupa prostora, logistike i organizacije na jugoistoku zemlje mogu biti znatno manji nego u Istanbulu.
U megapolisu poput Istanbula, mnoge atraktivne lokacije već su previše puta viđene, a one najzanimljivije su često rezervisane mesecima unapred. Zato se dešava da se iste ulice i zgrade pojavljuju u različitim serijama — što publici može brzo dosaditi.
Nasuprot tome, gradovi kao što su Mardin, Midjat, Adana i Gaziantep retko su prikazivani na ekranima, pa mogu da oduševe gledaoce svežinom i autentičnim ambijentom. Čak i činjenica da je u Mardinu već snimana serija „Hercai“ ne umanjuje utisak novine u „Dalekom gradu“, jer su korišćene potpuno različite lokacije i estetski izrazi.
Osim toga, zatvaranje ulica u Istanbulu za potrebe snimanja pravi je logistički pakao — a na jugoistoku, gde je život mirniji i tempo sporiji, to ide mnogo lakše i jeftinije. Naravno, snimanje van metropole zahteva preseljenje cele ekipe, organizaciju smeštaja i prilagođavanje drugom ritmu, ali kada krajnji rezultat ima ovoliki efekat — isplati se.
📢 Već sada je potvrđeno da će najmanje tri serije koje se planiraju za jesen 2025. godine biti snimane na jugoistoku zemlje.
U pitanju su:
-
„Plodna zemlja“ (snimanje u Adani),
-
„Prestolonaslednik“ (Šanliurfa),
-
i „Ispovest“ (još jedan projekat u kojem će Adana imati ključnu ulogu).
Hoće li promena lokacija udahnuti novi život turskim serijama?
Iskreno — jasnog odgovora nema, i verovatno ga nikad neće biti. Uspeh serije i dalje najviše zavisi od scenarija, glumačke postave i kvaliteta produkcije, a ne samo od toga gde je snimana. Ipak, ambijent ima svoju težinu: ako je pažljivo izabran, može uvući publiku u priču mnogo dublje.
Postoji i rizik. U trenutku kada „Daleki grad“ drži pažnju gledalaca širom sveta, svaki novi projekat koji koristi sličnu estetiku može biti percipiran kao „kopija“ — bez obzira na priču. Ali to ne znači da novi projekti nemaju šansu.
Ako budu umeli da ponude nešto autentično, nešto više od još jedne bajke o časti, porodičnim obračunima i mafijaškoj časti — što, ruku na srce, u poslednje vreme gledamo sve češće — postoji šansa da „novi talas“ turskih serija zaista osvoji publiku.
🍂 Jesen 2025. biće važna prekretnica. Među novim projektima nalazi se i serija produkcijske kuće OGM Pictures, poznate po hitu „Ženskaroš iz vile“.
Ko zna — možda upravo tada „Daleki grad“ dobije dostojnog rivala?
A do tada — ostaje nam samo da pratimo najave, gledamo prve trejlere i biramo svog novog favorita 🎬
Piše:
