Ponekad dok gledate novu tursku seriju, uhvatite sebe kako mislite: „Pa, negde sam ovo već video/la…” Upravo me taj osećaj inspirisao da napišem tekst o momentima koje bih potencijalno mogla da smatram nekom vrstom reference na druge poznate projekte. Odmah da napomenem — ovo je moje viđenje i ne morate se složiti sa mnom. Ali verujem da će vas makar neka tačka naterati da kažete: „Tačno! Zato mi je to bilo poznato!” 😉
1. Scena na aerodromu
(„Pokucaj na moja vrata” i „Ženskaroš iz vile”)
Klasika! Ipak, još uvek ne i kliše. Scenaristi turskih serija obožavaju da šalju glavne junake na aerodrom, a iako se slična scena pojavila i u originalnom libanskom projektu, u „Dalekom gradu” sve se razvijalo drugačije. Dobijamo svojevrsni spoj „Pokucaj na moja vrata” i „Ženskaroš iz vile”.
U seriji sa Hande Erčel i Keremom Birsinom, Serkan juri taksi u kojem Eda putuje na aerodrom, bežeći za Italiju. U „Ženskarošu” Sejran pokušava da spreči Ferita da ode — i tada dobijamo njihov legendarni poljubac.
U „Dalekom gradu”, odluku da ostane donosi sama Alja. Već se kolebala na šalteru za pasošku kontrolu, a kada je Deniz spazio strica, samo se bez reči predala i vratila Džihanu. Važno je istaći da je Džihan zaista bio spreman da je pusti da ode u Ameriku — da je to ono što ona želi.
2. Džihanova tuča sa Ugurom
(„Ženskaroš iz vile”)
Kada su se pojavile scene u kojima vidimo Džihanovu ljubomoru, serija je postala znatno zanimljivija. Iako je junak Ozana Akbabe uglavnom pribran i staložen, i on ima svoje granice. Više puta gledajući Alju sa Ugurom, besno je stiskao zube i jasno davao do znanja da se doktor ne treba približavati njegovoj ženi.
Ali kada ga je zatekao u njenoj ordinaciji, sve kočnice su popustile. Džihan je toliko žestoko nasrnuo na njega da je Ugur pao — i nije se usudio da ustane dok se Džihan nije udaljio iz ordinacije, pa čak i bolnice.
Turske serije postavile su visoke standarde za prikaz „lepe ljubomore”. Sličnu scenu viđamo i u „Ženskarošu” kada Ferit vidi Sejran sa Jusufom. Tada ga jedva zaustavljaju. A Alja? Ona nije imala ni tu šansu — Džihan ju je odmah izbacio i predložio da „zove Hitnu za Ugura”. 😅
3. Dosadna trudna ljubavnica
(„Ženskaroš iz vile”)
Ne znam… ovo može biti referenca na skoro svaku tursku seriju jer „bivša trudna ljubavnica” je već klasični trope. Ali fanovi „Dalekog grada” najčešće upoređuju Mine sa Pelin iz „Ženskaroša”. I jedna i druga pokušavaju da razbiju postojeću vezu „za njihovo dobro” i uporno pokušavaju da iznude razvod.
Ako ste pažljivo gledali „Ženskaroša”, sećate se kako Pelin stalno govori Feritu da uništava Sejran i da bi trebalo da je pusti.
Takođe, trudnoća koju Mine još krije, podseća na sličan razvoj događaja u drugoj sezoni „Ženskaroša”. I kladim se da će istina o tome isplivati baš kada Alja i Džihan krenu da se emotivno zbližavaju. Mada, s obzirom na Džihanovu savest — načekaćemo se mi toga!
Pelin je bila opsednuta idejom da se uda za Ferita — to više nije bila ljubav, već potreba da ga poseduje. Sličan obrazac vidimo i kod Mine, koja je godinama čekala da je Džihan zaprosi, iako joj on nikada ništa nije obećao.
4. Ljubavne priče koje su nemoguće zbog porodične mržnje
(„Vatreni”)
Ovde ne mislim na Alju i Džihana — iako, ko zna šta će isplivati o tome ko je zapravo Aljin otac… Ovde govorim o Kaji i Zerin, te o Nare i Šahinu. Ah da — i o Džihanu i njegovoj jedinoj pravoj ljubavi — Merjem. Sve tri veze su nemoguće zbog porodičnih neprijateljstava.
U slučaju Merjem i Džihana, sve je propalo zbog ubistva njegovog oca i kasnije Boranovog zločina, što je navelo Merjeminog oca da prekine vezu.
Kod Nare i Šahina, kao i Kaje i Zerin, prepreke su — njihovi roditelji. Sadakat i Edžmel, nekadašnji ljubavnici i sada neprijatelji, razdvojili su čitavu porodicu i ne žele da njihova deca ikada budu srećna zajedno.
Zanimljivo je što neki fanovi „Dalekog grada” upoređuju Sadakat i Edžmela sa Halisom i Hatuč iz „Ženskaroša”, koji su se na kraju venčali. Možda će Sadakat uspeti da oprosti čoveku koji ju je bacio niz liticu dok je bila trudna, i možda će tada njihova deca imati šansu za sreću?
U svakom slučaju, ovakav zaplet najviše podseća na seriju „Vatreni” — takođe snimanu u Mardinu — gde su Miran i Rejan najpre bili venčani iz osvete, ali su kasnije zaista zavoleli jedno drugo. Mada… sada kada o tome razmišljam, brak Zerin i Demira možda više liči na „Vatrenog”, jer se i kod njih vidi sve više nagoveštaja približavanja dve potpune suprotnosti.
5. Strašna majka sa pričom koja slama srce
(„Lejla”)
Jedna od centralnih tema u seriji „Daleki grad” su majke glavnih likova. Čini se da je lik Fikrije ubačen upravo kako bi uneo dodatnu dozu drame i prikazao koliko su sudbine žena teške i različite — ali da sve one na kraju plaćaju visoku cenu zbog svojih izbora.
Vredi posebno istaći monolog Aljine majke, nakon što je priznala zašto je poslala ćerku u Kanadu sa Karolin i šta je učinila čoveku koji je pokušao da siluje Alju. Scena je bila toliko potresna i snažna da vam dođe da je gledate više puta. Tada smo shvatili da Fiko, koja se činila kao čudovište koje je napustilo dete, zapravo nije imala izbora — sve je učinila da bi je zaštitila.
Ni Sadakat nije imala bolju sudbinu. U mladosti ju je Edžmel izdao i gurnuo sa litice dok je bila trudna sa Boranom. Nije ni čudo što sada ne želi da njena deca budu sa potomcima tog čoveka — krv se vodom ne razblažuje.
I koliko god to zvučalo čudno, sve ovo ih povezuje sa Nur iz serije „Lejla”. U retrospektivi saznajemo kako je Dživan došao na svet i zašto ga je Nur ostavila na deponiji. Nemoguće je ostati ravnodušan prema takvoj priči.
Sve ove žene bile su suočene sa izborom između dva zla. Njihove odluke su šokirale — ali kada istina izađe na videlo, ostaju tišina, suze i pitanje: „A šta bih ja uradila na njihovom mestu?”
„Daleki grad“ je turski rimejk libanske serije Al Hayba, ali istovremeno deluje kao emotivna slagalica sastavljena od elemenata mnogih drugih poznatih turskih projekata. Bilo da su u pitanju slučajnosti, omaži ili svesne kreativne odluke scenarista, ova preplitanja poznatih motiva i emocija daju dodatnu dubinu radnji. Serija nas podseća koliko su priče o ljubavi, osveti i porodici univerzalne — i koliko nas svaka nova verzija može dirnuti na drugačiji način.
Piše:
