Alperen Dujmaz i Džemre Bajsel su mnogo više od omiljenih glumaca – oni su primer kako se umetnost, ljubav i posvećenost prepliću u stvaranju života vrednog divljenja. U ekskluzivnom intervjuu za novembarsko izdanje časopisa Hello, otkrivaju detalje o karijeri, porodici, međusobnoj podršci i snovima koji ih pokreću. Sa iskrenošću koja ih čini posebnima, podelili su u ovom intervjuu ključne momente svog puta, potvrđujući zašto ih publika toliko voli.
HELLO!: U seriji „Lejla“ susreli ste se u bajkovitoj ljubavnoj priči. Vratimo se na početak – kako je sve počelo? Da li ste odmah doneli odluku kada ste pročitali scenario i kako ste se uključili u projekat?
Džemre Bajsel: Kao što ste rekli, iako je ovo bajka, u pitanju je veoma snažna priča, ne samo o ljubavi, već i o životnim lekcijama i teškim stvarima koje treba prebroditi. To što Hilal Saral sedi u rediteljskoj stolici ove bajke za mene je bio ogroman razlog da se pridružim ovom projektu.
Alperen Dujmaz: Kada sam pročitao scenario, dopao mi se. Opšta atmosfera priče, kao i način na koji se Dživan uklapa u tu atmosferu, ostavili su jak utisak na mene. Njegov suptilan i promišljen pristup privukao me je, tako da sam odmah pristao. Pošto je produkcijska kuća Ay Yapim kompanija sa kojom sam ranije radio i kojoj verujem, već sam krenuo s pozitivnim osećajem. Uz to, Hilal Saral, osoba koju poznajem, poštujem i volim, bila je na čelu, a njen pristup mnogim stvarima je vanserijski.
HELLO!: Da li ste se poznavali pre čitanja scenarija i proba?
A: U ovom projektu sarađujem sa Džemre. Znao sam je sa ekrana i dopala mi se kao glumica. Ranije sam radio sa Hilal Saral, kao i sa članovima ekipe. Takođe, sa Jigitom Kiradžijem imam zajedničke prijatelje iz starog kraja.
DŽ: Naravno, znala sam za Alperena kao uspešnog umetnika, ali prvi put smo se sreli zahvaljujući ovom projektu.
HELLO!: Kakav je bio prvi utisak prilikom upoznavanja?
DŽ: Bili smo uzbuđeni i puni entuzijazma. Osetivši da sam oduševljena Alperenom, moja motivacija je još više porasla. Imamo zajednički put, a deljenje sličnih ideja i misli s partnerom čini sve jednostavnijim i skladnijim.
A: Džemre mi je pokazala veoma pozitivno raspoloženje na našem prvom susretu, a naše međusobno razumevanje i povezanost rasli su od tog trenutka i traju do danas. Imam sreću da radim s njom, i to osećanje zadovoljstva me prati svakog dana.
HELLO!: Vaši likovi u seriji su ocenjeni kao veoma skladni od strane publike. Po vašem mišljenju, koji je najvažniji faktor za postizanje te harmonije?
DŽ: Kao što sam već rekla, zajedničke ideje i zajednički izazovi su ključni. Tražimo šta je ispravno ili pogrešno za naš posao i pokušavamo pronaći rešenja zajedno. Alperen je u tom pogledu sličan meni, i zato smo imali toliko energije. Razumemo se, slušamo jedno drugo i pružamo prilike jedno drugom tokom snimanja.
A: Pre svega, oboje smo zavoleli svoje likove i njihove priče. Poštujemo jedno drugo i naš zajednički rad. Mislim da upravo ta dva faktora imaju najveći uticaj na postizanje harmonije – pristup s poštovanjem i ljubavlju.
HELLO!: Kako komunicirate van seta? Da li se posebno pripremate kako biste odrazili harmoniju svojih likova na ekranu?
A: Kada sam bolestan ili se ne osećam dobro, Džemre je prva koja mi piše. Njenoj podršci nisam mogao odoleti ni kada mi se rodio sin – bila je uz mene bez oklevanja. Mnogo vremena provodimo razgovarajući na setu ili tokom proba, kako bismo uskladili naše likove. Mislim da su ti razgovori veoma korisni jer nam omogućavaju da razumemo kako vidimo jedno drugo, što doprinosi harmoniji naših likova.
DŽ: Pre svega, imamo dobru komunikaciju. Postali smo dvoje prijatelja koji se odlično razumeju. Zbog toga nije bilo potrebe za posebnim pripremama ili dodatnim trudom.
HELLO!: Koji element, po vašem mišljenju, najviše impresionira publiku? Zašto su ljudi toliko zavoleli „Lejlu“?
DŽ: Rekla bih – realizam i iskrenost. Čini se da smo uhvatili onu smelost koja je nedostajala publici. Naša priča se dešava u stvarnom životu i nosi tragove svakodnevnih iskustava svakoga od nas.
A: Mnogo toga mi pada na pamet, ali mogu to sažeti ovako: mislim da su se našoj publici posebno dopali likovi „Lejle“. Uživaju u posmatranju promena sudbina koje su započele još u detinjstvu, kao i u sukobima drugih likova koji utiču na ove sudbine. Tome doprinosi i atmosfera serije. Na kraju, imamo priču koju je prijatno gledati i čiji ritam nikada ne usporava. Elementi koji pogađaju publiku u našoj seriji stalno se menjaju, i to ih drži prikovanima. Jedne nedelje publika s uživanjem prati priču iz Lejlinog detinjstva, sledeće nedelje nestašluke Nur, treće nedelje se fokusira na Elinu osvetu, dok su sledeće nedelje tu nevolje Tufana i Dživana… Naša publika voli ovaj ritam, a i mi, takođe.
HELLO!: Džemre, „Lejla“ je jedan od najpopularnijih projekata u kojima ste ikada učestvovali. Da li ste očekivali takav uspeh?
DŽ: Nisam ga očekivala, ali sam ga veoma priželjkivala. Osetila sam da je pravo vreme i, kako se vidi, bila sam u pravu.
HELLO!: A ti, Alperene?
A: Kao što sam već rekao na početku, očekivao sam. Kada se pravi elementi spoje u celinu – producent, režiser, scenario, glumačka ekipa – uspeh je prirodan. Imali smo odličnu harmoniju i produkciju.
HELLO!: Džemre, kakav je Alperen kao partner?
DŽ: Veoma prilagodljiv i pametan. Brinemo jedno o drugom i odmah razumemo šta se dešava u trenutku. Sjajno je imati mogućnost komunikacije i bez reči.
HELLO!: Alperene, kakva je Džemre kao partnerka?
A: Džemre ima veoma realističan karakter. Iskrena je, i upravo zato je prijatelj s kojim uživam da radim. Naravno, da ne pominjem njen talenat i kreativnost. Disciplinovana je i poseduje širok dijapazon glumačkih sposobnosti. Mnogo toga učim od nje.
HELLO!: Dešava li se da vas partner iznenadi ili doda nešto novo?
A: Džemre je završila fakultet za slikarstvo. Veliko mi je zadovoljstvo razgovarati s njom o umetnosti i učiti od nje. Pored svoje umetničke i intelektualne strane, ona je veoma prizemljena i ima „krajinski šmek“. Iznenadi me jer, recimo, priča o Moni, a zatim dve minute kasnije gricka slane semenke („krokuse“, kako ih Džemre zove) i ćaska sa mnom o najslađim detaljima sa seta.
HELLO!: Šta ste najvrednije naučili jedno od drugog tokom ovog procesa?
A: Radnu etiku.
HELLO!: Kako ste se pripremali za ulogu?
A: Proučavao sam živote siročadi i njihove izazove. Takođe, izgubio sam 8 kilograma kako bih fizički odgovarao ulozi.
HELLO!: Džemre, imaš li sličnosti sa Lejlom? A Alperen sa Dživanom?
DŽ: Lejla je snažna i ambiciozna devojka, koja, kao i ja, postiže sve što zacrta.
A: Dživan je veoma brižan, što i ja smatram svojom osobinom. Cenim staro prijateljstvo i uvek ga povezujem sa novim iskustvima. To je ravnoteža između „juče“ i „sutra“.
HELLO!: Zahvaljujući Lejli i Dživanu, shvatili smo da se detinjstvo ne može ignorisati. Šta mislite o njihovoj ljubavi iz detinjstva? Zašto traje toliko dugo? Zašto ne mogu da budu zajedno?
A: Njihova ljubav traje jer nisu imali priliku da budu zajedno. Verujem da je osećaj koji imaju „čist“ – ljubav koja ne očekuje ništa zauzvrat je najiskrenija.
DŽ: Dvoje dece koja rastu bez roditelja postali su porodica jedno drugome. Bez obzira na to kroz šta prolazimo ili koliko smo udaljeni od svoje porodice, ne možemo se odvojiti od nje. Između njih postoji nevidljiva povezanost. Postali su dom jedno drugom. Čovek ne zaboravlja mesto gde se oseća kao kod kuće.
HELLO!: Imate li svoju ljubav iz detinjstva?
A: Kada sam upoznao Kubru, nismo baš bili deca – tek što smo završili srednju školu. Trebalo je vremena da sudbina učini svoje. Ali znali smo da ćemo jednog dana biti zajedno. Moje detinjstvo je bilo Kubra. Kasnije, kad sam je ponovo sreo, počeo sam da proživljavam sve momente detinjstva iznova. Kad sam bio otprilike u Dživanovim godinama, jedina „ljubav“ mi je bio BMW P-30 DS iz 1990. godine.
DŽ: Nemam takvo iskustvo.
HELLO!: Džemre, da si na mestu Lejle, da li bi se Dživanu predstavila pod lažnim imenom?
DŽ: Sve bih rekla direktno. Rekla bih: „Ostani sa mnom. Ili me drži za ruku ili me pusti.“ Naravno, lako je to reći – Lejla ima mnogo drugih problema.
HELLO!: Kako Dživanovo prihvatanje Lejle kao „Ele“ i uzbuđenje koje ova tajna unosi u priču utiče na publiku?
A: Mislim da neki naši gledaoci uživaju u paralelnim iskustvima. Elin pristup Dživanu, dok krije svoj pravi identitet, ostavio je traga u njihovim srcima (pod pretpostavkom da Ela ima opravdane razloge za to). Takođe mislim da deo publike s nestrpljenjem čeka dan kada će Dživan otkriti ko je Ela zapravo.
DŽ: Čak i mi s nestrpljenjem čekamo taj trenutak. Pitanje je šta će Dživan uraditi kada sazna? Kako će izgledati ta scena? To je nešto što me najviše intrigira.
HELLO!: Šta očekuje Lejlu i Dživana u narednim epizodama? Možete li nam otkriti neke spojlere?
A: Mi saznamo šta će se desiti tek kada stigne scenario. Zaista ne znam, verujte mi.
HELLO!: Da li vam je ponekad teško da se uživite u svoju ulogu?
A: Da, ponekad. Dživan je tako usamljen. Ponekad mi je teško da ostanem u tom osećaju usamljenosti, osećam se iscrpljeno.
HELLO!: Kakav je osećaj izaći iz uloge i vratiti se svom životu, prelazeći iz jedne stvarnosti u drugu? Posebno kada su životi poput Lejlinog i Dživanovog puni izazova?
A: Lako mi je da se vratim u normalno stanje kada izađem iz uloge. Dživan je divno dete. Srećan sam zbog toga.
HELLO!: Kako vaša profesija doprinosi vašem ličnom razvoju?
A: Često doživljavamo snažne emocije. Lako mi je da izrazim osećanja koja su mi bliska, ali sa onima koje ne poznajem je teže. Često se mentalno pripremam za daleke emocije. Kada nešto vidim ili posmatram, pitam se: „Kako se on osećao?“ ili „Šta bi mogao da uradi sledeće?“ i vodim unutrašnje debate.
HELLO!: Koji aspekti vašeg posla su vam najdraži, najmagičniji?
DŽ: To što imam priliku da vidim mnoga mesta i sretnem mnoge ljude. Lepo je biti deo različitih života i priča. Da sam u drugoj profesiji, sve bi bilo ograničenije. Gluma donosi osećaj večnosti.
A: Posmatranje života kroz prizmu razmišljanja. To je kao kopija stvarnosti. Gluma omogućava neograničene mogućnosti, poput doživljaja uloga koje inače ne biste iskusili – poput Morgana Frimana koji glumi Boga u filmu “Svemogući Brus”. To mora da je bio divan trenutak. Zahvalan sam na tome što mogu da istražujem razne stvari kroz glumu.
HELLO!: A šta je najteže u vašem poslu?
A: Kao što sam rekao, najteže mi je suočiti se sa emocijama koje su mi daleke.
DŽ: Nedostatak privatnosti. Konstantno prisustvo u javnosti. Još uvek se navikavam na to i deluje mi čudno.
HELLO!: Da li imate neki poseban metod ili pohađate časove kako biste unapredili svoje glumačke veštine?
A: Pokušavam da uzmem ponešto iz svakog metoda sa kojim sam se do sada susreo. Malo od jednog, malo od drugog. Suština je u tome da prvo upoznate sebe (koliko je to moguće), a zatim pronađete metod koji vam najviše odgovara. Knjige Erika Morisa su mi bile veoma korisne u ovom procesu. Dopadaju mi se.
HELLO!: Kakvi su vaši dugoročni planovi za karijeru? Da li sanjate o drugačijim projektima ili možda o radu u drugim oblastima, poput režije ili produkcije?
DŽ: Moja želja je da radim na svakom projektu u kojem se osećam prijatno i koji mi donosi zadovoljstvo. Ali, moja prava ambicija je da jednog dana sednem u rediteljsku stolicu i stvorim sopstveni svet.
A: Režija je uvek bila moj san. Kažem sebi: „Možda jednog dana.“
HELLO!: Šta vas najviše pokreće kao glumca? Možete li podeliti nezaboravna iskustva sa seta?
A: Posebno me dirnula scena sa Alijem Atajem u seriji “Poslednje leto”, gde tužilac Selim poklanja Akginu sat. To je bila scena puna reči, ali nisam mogao da ih izgovorim. Ni Ali nije uspeo. Počeli smo da plačemo zajedno. Na kraju je snimljena verzija u kojoj sam rekao nešto mimo scenarija. Naš reditelj je odlučio da emitujemo tu verziju. Kada smo snimali tu scenu, bilo mi je teško da se smirim. Na povratku kući povremeno sam osećao bol. I danas, kad se setim te scene, srce mi zadrhti.
HELLO!: Ako biste mogli da naučite nešto novo, šta bi to bilo?
DŽ: Sviranje muzičkog instrumenta i učenje francuskog jezika.
A: Jezici. Svi jezici.
HELLO!: Šta mislite, šta bi svako trebalo da uradi bar jednom u životu?
A: Da krene na daleko putovanje sam na motoru.
DŽ: Da provede jedan dan ne misleći ni o čemu i ne brinući o budućnosti.
HELLO!: Džemre, vaša priča vodi nas od Izmira do Istanbula. Šta za vas znači biti rođena i odrasla u Izmiru? Kakvo vam je bilo detinjstvo?
DŽ: Obožavam Izmir. Bila sam učenica koja je volela svaki deo tog grada. Izmir je veoma slobodan, opušten i bezbrižan grad. Posebno ako ste žena… Odrasla sam u ljubavi i harmoniji u porodici. Moja energija dolazi odatle. Detinjstvo mi je bilo puno avantura i adrenalina, uživala sam igrajući se na ulicama i imala sjajne prijatelje. Ponosna sam na to što sam odrasla na takav način. Jedna od stvari koje me čine ovakvom kakva sam danas jeste upravo moje detinjstvo u Izmiru.
HELLO!: Po čemu se razlikuju vaše prvobitne ambicije kada ste iz Izmira stigli u Istanbul i ono što ste danas postigli u karijeri? Da li možemo reći da su vam se snovi ostvarili?
D: Danas postoji Džemre koja je odrasla i otvorena za razvoj. I dalje se borim i ne odustajem od svojih snova. Tamo sam gde sam želela da budem, ali znam da je ovo samo početak. Nastaviću da sanjam i ostvarujem svoje ciljeve.
HELLO!: Alperen, uvek si bio deo uspešnih projekata, počevši od “Slatkih lažljivica” 2015. godine. Da li je tvoje sigurno napredovanje na karijernoj lestvici bilo planirani put?
A: Svaki korak koji pravimo sa Džemom Tatlitugom, mojim menadžerom, za nas je svestan i lep proces. Nikada nismo doneli odluke sami, birali smo ono što nam je dobro. Veoma sam zadovoljan ovom situacijom. Činjenica da naši planovi donose sreću, potpuno je povezana sa jasnom komunikacijom i iskrenošću koju sam izgradio sa Džemom.
HELLO!: Džemre, da li je gluma bila profesija o kojoj si sanjala od detinjstva? Ili si donela ovu odluku u nekom drugom ključnom trenutku svog života?
DŽ: Gluma je ušla u moj život sa 15 godina i to mi se dopalo. Nikada nisam mislila da će to postati moj posao. Studirala sam slikarstvo i želela da se usavršim u tom području. Dopustila sam sebi da idem sa tokom i sada sam tu gde jesam.
HELLO!: Alperen, šta tvoj uspeh u “Lejli” znači za tvoju karijeru? Da li su se tvoji ciljevi promenili nakon ovog projekta?
A: Moji ciljevi se nisu promenili. Reći ću samo da pažljivo posmatram svaki lik koji mi deluje iskreno i stvarno. Na mojoj cilјnoj tabli je pisanje iskrenog i stvarnog lika. Dživan je ostavio divan trag u meni.
HELLO!: Gledaocima se dopao lik “Dživan” iz “Lejle”. Šta misliš, koja je najvažnija osobina ovog lika koja ga izdvaja od drugih?
A: Činjenica da je bio usamljen i da se nije stideo da pokaže svoju ljubav i iskrenost, možda je igrala ključnu ulogu u tome da ga publika zavoli. Lično, sviđaju mi se takvi ljudi.
HELLO!: Rođeni ste u Ankari, ali znam da ste putovali po mnogim gradovima jer je vaš otac bio učitelj. Kako mislite da vam je to pomoglo?
A: Mnogo ljudi, mnogo situacija, mnogo emocija.
HELLO!: Šta vas usrećuje, hrani i motiviše?
DŽ: Osmeh na licima ljudi koje volim – moj najveći izvor motivacije. Uvek sam želela da moja porodica bude ponosna na mene i da budem dobro dete. To je bilo dok sam bila studentkinja, a to je i sada.
HELLO!: Alperen, znam da veoma voliš svoju porodicu. Od vremena našeg snimanja pre pet godina, u tvom životu su se desile velike i lepe promene. Oženio si se i postao otac… Kako su ove promene uticale na tvoj život?
A: Kao što sam rekao tokom našeg snimanja pre pet godina, okusio sam ljubav. Ta ljubav je bila Kubra. I sada imamo dete. Ne mogu to lako da objasnim. Mislim da je to jedino što mi je teško da spojim. Zbog njih je moj život postao izuzetan. Bog kaže svakome ko želi; neka mu bude dato da živi sa osobom koju voli i sa kojom, ako je moguće, dobije dete.
HELLO!: Vaš brak i odnosi su uvek bili daleko od medija. Verovatno ste to posebno tražili… Da li je to vaš način da zaštitite svoj privatni život i brak? Verovatno vam to nije lako s obzirom da ste stalno u centru pažnje.
A: Da, i Kubra i ja bismo verovatno živeli izolovano, samo sa onima koje volimo i sa kojima smo iskreni. Tako da se, zapravo, ništa puno nije promenilo, čak ni nakon što smo se upoznali. Ne ometamo jedno drugo, mislim da je to naša priroda.
HELLO!: Džemre, šta za tebe znači ljubav? Kakva je žena zaljubljena Džemre?
DŽ: Uvek to kažem. Ljubav me čini nasmejanom osobom. Pomaže mi da na svoj svet i sebe pogledam iz lepše perspektive. Onaj ko me tera da se smejem i greje me iznutra…
HELLO!: Šta smatrate najvažnijim u vezi? Kako usklađujete međusobnu podršku i pronalazite vreme u svom gustom rasporedu?
DŽ: Imati razumevanja i žrtvovati se. Da bismo slušali i razumeli jedno drugo, da ne žalimo svoju podršku, koliko god da smo zauzeti. Moj partner je onaj koji se prilagođava i ide u korak sa mnom… Ja sam takva za njega. Tako da nema neravnoteže.
HELLO!: Planirate li ponovo da sarađujete sa Ajtajem u nekom budućem projektu?
DŽ: To je jedan od naših snova. Nadam se da nas očekuje najlepši, najzanimljiviji projekat u kojem ćemo se osećati najsrećniji.
HELLO!: Koje vrednosti su za vas nezamenljive u odnosima?
DŽ: Poštovanje, poverenje, bezuslovna ljubav.
HELLO!: Alperen, a za tebe?
A: Poštovanje. Možete se odreći svega, ali ako se odreknete poštovanja, izgubili ste ljudskost. Mnogo puta sam sebi govorio: “Ti si čovek.” Poštovanje je potrebno za čoveka.
HELLO!: Džemre, imaš li neki hobi ili nova otkrića o kojima ne znamo?
DŽ: Volim da kuvam. Ocenjivanje jela koja pripremam, novi recepti. Veoma mi je drago da probam ono što sam napravila.
HELLO!: Šta ti se najviše dopada kod sebe i na šta si najviše ponosna?
DŽ: Ja sam svestrana i liberalna osoba. Moje liderske osobine i sposobnost da ne ćutim kako bih postigla svoja prava i štitila svoja prava. U ovom periodu mnoge naše žene ne ćute, potrebno je da govore više. Takođe, ja sam ta koja je učena u tom pravcu.
HELLO!: Koju naviku bi volela da promeniš?
DŽ: Volela bih da malo umerim svoj perfekcionizam. Ponekad me to iscrpljuje.
HELLO!: Alperen, šta se promenilo u tvom životu nakon rođenja sina Gjuna? Kakav je osećaj biti otac?
A: Ništa se posebno nije promenilo, osim nesanice. Ali ako uzmem u obzir nesanicu Kjubre, moja nesanica je samo sitnica. Ne mogu opisati to osećanje, to je nemoguće. Han i njegova mama su za mene izuzetni. Oni su moj život.
HELLO!: Kako očinstvo utiče na tvoju karijeru i pogled na život?
A: Postao sam zreliji i počeo da se odnosim prema svemu sa razumevanjem. To me čini srećnim. U ostalom, ja sam isti kao pre.
HELLO!: Šta za tebe znače tvoji odnosi sa ženom Kubrom? Kao glumac, kako pokušavaš da balansiraš uloge muža, oca i glumca u svom gustom rasporedu?
A: Dok god čovek nešto želi, sve mu je moguće. Postoji vrlo malo stvari koje se ne mogu desiti ako to zaista želiš i voliš to.
HELLO!: Kako definišeš ljubav?
A: Objekat koji ne mogu da identifikujem i objasnim. U tome živim sve više i više.
HELLO!: Da li brak ubija ljubav?
A: U braku sam, živim i volim sve više i više, kunem se, zato ne znam.
HELLO!: 3. novembra si proslavio svoj 32. rođendan. Srećan rođendan. Ti si škorpija. Govori se da su škorpije ljubomorne. Da li si ljubomoran?
A: Nisam baš stručnjak za horoskopske znakove, o svom znam samo ono što čujem od drugih ljudi i iz novinskih članaka. Ne znam da li je to povezano sa mojim horoskopom, ali jesam ljubomoran. Bez obzira na okolnosti, mogu biti ljubomoran na Kubru u vezi sa stvarima koje je zanimaju u tom trenutku; imam nebalansiranu ljubomoru koja je iskrena i ne smeta mi to da pokažem.
HELLO!: Kako se iskustva iz vašeg života, posebno iz oblasti ljubavi i porodice, odražavaju na likove koje igrate? Šta vas vodi u odnosu prema tim likovima?
A: Oduvek sam imao blizak odnos sa roditeljima. Moja majka je bila veoma emotivna, i bilo bi pogrešno reći da mi to nije pomoglo u razumevanju emocija. Moj otac je bio majstor u preživljavanju i veštinama snalaženja. Verujem da sposobnost da kombinujem svoje instinktivne i impulsivne strane dugujem vremenu provedenom sa njim. Kubra je završila psihologiju i odlično razume emocije i njihove uzroke i posledice. Naravno, emocije koje delim sa porodicom značajno utiču na mene u mom poslu. Kada se desi određeni trenutak, znam kako da ga prikažem.
HELLO!: Imate li neki hobi ili nova interesovanja za koja još nismo čuli?
A: U slobodno vreme volim da pravim korisne stvari od drveta: sto, klub-stočić, klupu. Poslednje dve godine bavim se i popravkom automobila. Mehanika me jako zanima, a jednog dana bih voleo da učestvujem u auto-trkama. Takođe pokušavam da naučim novi jezik. Ostalo već znate – muzika…
HELLO!: Da, svirate klavir. Da li biste razmislili o tome da se ozbiljnije bavite muzikom?
A: Naravno, razmišljao sam o tome. Sve zavisi od toga koliko ću napredovati. Ako jednog dana postanem dovoljno dobar u korišćenju svog glasa, mogao bih da snimim pesme koje pišem. Muzika je centralni deo našeg života, i Kubre i mene. Ni ona ni ja ne možemo da zamislimo život bez muzike.
HELLO!: Svako ima unutrašnji glas s kojim razgovara tokom dana. Šta najčešće govorite sebi?
A: „Da li sam nešto zaboravio?“ To pitanje sebi postavljam veoma često jer često zaboravljam stvari. Razmišljam: „Jesam li nešto zaboravio?“ ili „Sigurno sam nešto zaboravio.“ To je jedna od tema o kojima najviše razgovaram sam sa sobom.
Foto: Hello / Ali Kalyoncu
Prevod intervjua: Svet serija
