Pronašli ste savršenu seriju. Zavoleli ste likove, naučili napamet uvodnu pesmu i s nestrpljenjem čekate svaku novu epizodu. A onda – odjednom, kraj. Projekat je otkazan, priča ostaje nedovršena ili, u najboljem slučaju, dobije zbrzan završetak. Ostaje samo osećaj da ste kao gledalac ostali uskraćeni.
Zvuči poznato?
Istina je da iza gotovo svakog otkazivanja ne stoji loš scenario niti to što publika „nije razumela“ seriju. Iza kulisa turske televizije funkcioniše surova mašina u kojoj o sudbini projekta odlučuju brojke, ugovori, poslovni interesi, a ponekad i – obična pohlepa.
Rejting – bog kojem se svi klanjaju
U Turskoj sudbinu serije ne određuje ljubav publike, već rejting. Tačnije, dve najvažnije kategorije.
TOTAL predstavlja ukupnu gledanost – koliko je televizora uključeno na određenom kanalu u trenutku emitovanja.
AB označava komercijalno najvažniju publiku – obrazovane i platežno sposobne gledaoce koje oglašivači žele da dosegnu. Međutim, upravo je ta publika najmanje „lojalna“, jer lako može da promeni kanal ili ode na neku drugu platformu.
Serija može imati milione fanova širom sveta, ali ako padne gledanost u AB kategoriji u Turskoj, vrlo lako može biti ukinuta. Razlog je jednostavan – međunarodna prodaja donosi zaradu tek kasnije i nije zagarantovana, dok reklame donose novac odmah.
Ipak, postoje izuzeci.
Ponekad serija opstane uprkos slabijim rejtingima ako već na početku ima ugovore sa međunarodnim platformama poput Netflixa ili Prime Video, odnosno sa televizijama iz Latinske Amerike ili Bliskog istoka. U tom slučaju kanal može da istrpi slabije rezultate na domaćem tržištu jer se projekat već isplatio kroz prodaju u inostranstvu.
Još jedan izuzetak su serije koje imaju državnu podršku ili posebnu društvenu misiju. Takav primer je “Organizacija” (Teşkilat), koji se emituje na TRT1. Kod ovakvih projekata tema je često važnija od samih brojki, iako je ova serija godinama među najgledanijima.
Ali to su retki slučajevi.
U većini situacija, ako oglasi više ne donose očekivanu zaradu, serija se gasi – bez mnogo emocija. Nije važno što ima milione pratilaca na društvenim mrežama ili što desetine zemalja čekaju da otkupe prava. Oglašivači plaćaju publiku koja gleda danas, a ne potencijalni uspeh sutra.
Ugovori, odlazak zvezda i „zlatne lisice“
Glumci u Turskoj uglavnom potpisuju ugovore na jednu sezonu. Ako se serija obnovi, honorari glavnih zvezda automatski rastu, nekada čak dva ili tri puta. Kada u projektu igra nekoliko velikih imena, budžet može toliko da poraste da ga televizija više ne može opravdati, čak ni uz dobre rejtinge.
Tada počinju pregovori.
Producenti pokušavaju da ubede glumce da prihvate manje honorare. Neki pristanu, drugi ne. Ako glavna zvezda ode, scenaristi moraju preko noći da menjaju priču. Gledaoci to odmah primete, interesovanje opada, a zatim i rejting.
Jedan od primera je odlazak Afre Saračoglu iz serije A.B.İ., zbog čega su autori morali hitno da menjaju završnicu sezone.
U seriji “Šerbet od brusnice” glumica Aliye Uzunatağan, koja je igrala Sönmez, napustila je projekat nakon neuspelih pregovora oko finansijskih uslova.
S druge strane, postoje i svetliji primeri. Glumačka ekipa serije “Miris sanduka” pristala je na smanjenje honorara kako bi priča dobila dostojan završetak.
RTÜK – kada jedna scena može da ugasi seriju
Čak i kada su rejting i glumačka ekipa stabilni, postoji još jedan veliki neprijatelj televizijskih projekata – RTÜK, turski Visoki savet za radio i televiziju.
Ova institucija kontroliše sadržaj koji se emituje i ima pravo da izrekne visoke novčane kazne kanalima zbog scena koje smatra neprimerenim.
Nekada je dovoljna samo jedna sporna scena da televizija plati stotine hiljada lira. Ako se kazne ponavljaju, projekat može postati finansijski neisplativ i mnogo je lakše ugasiti ga nego nastaviti sa emitovanjem.
Ipak, ni ovde pravila nisu apsolutna.
Crveni pupoljci (Kızıl Goncalar)
Serija se našla na meti žestokih kritika zbog scene u kojoj je tokom učenja Kurana prikazan šamar. Za veliki deo turske javnosti to je predstavljalo prelazak granice.
RTÜK je reagovao upozorenjima, a mnoge opštine i vlasnici privatnih lokacija odbili su da dozvole nastavak snimanja.
Producenti su, međutim, prilagodili scenario, ublažili ton priče i uspeli da sačuvaju projekat. Serija je završila dve pune sezone i zadržala vernu publiku.
Šerbet od brusnice (Kızılcık Şerbeti)
Ova serija je više puta kažnjavana, a emitovanje je čak bilo privremeno obustavljeno zbog scene u kojoj mladoženja gura mladu kroz prozor.
Uprkos tome, ostala je među najgledanijim projektima.
Razlog je jednostavan – bavi se temama koje retko koja druga serija obrađuje: sukobom konzervativnog i modernog društva, religijskim razlikama, položajem žena i porodičnim odnosima.
Dok se mnoge serije vrte oko ljubavnih trouglova i osvete, “Šerbet od brusnice” govori o problemima koji su i danas veoma aktuelni u turskom društvu.
Pokucaj na moja vrata (Sen Çal Kapımı)
Jedan od najneobičnijih slučajeva dogodio se kada je serija kažnjena zbog scene u đakuziju.
Bez eksplicitnih scena i vulgarnosti – samo romantičan trenutak između Serkana i Ede. RTÜK je procenio da sadržaj nije primeren televizijskom programu.
Kazna je bila visoka, ali je serija u tom trenutku već bila prodata u više od 80 zemalja, pa kanal nije imao razloga da prekida snimanje.
Ono o čemu se govori samo iza zatvorenih vrata
Ne gase se sve serije zbog rejtinga.
Ponekad presude faktori o kojima se retko javno govori.
- Politički pritisci – ako se priča ili pojedini likovi ne uklapaju u aktuelnu državnu politiku.
- Konkurencija među televizijama – dovoljno je da konkurentski kanal lansira jači projekat i publika prelazi na drugu stranu.
- Lični sukobi – neslaganja između producenata, scenarista, reditelja ili glavnih glumaca ponekad potpuno uruše projekat iznutra.
Insajderi dobro znaju da se neke serije ne završavaju zbog loših brojki, već zato što neko iza kulisa nije uspeo da postigne dogovor.
Na kraju…
Turska televizijska industrija nije samo svet velikih ljubavi i dramatičnih zapleta.
To je pre svega ozbiljan biznis u kojem se na jednoj strani nalaze kreativnost, glumci i verna publika, a na drugoj novac, oglasi i rejting.
Nažalost, u većini slučajeva upravo druga strana odnosi pobedu.
Zato, kada sledeći put vašu omiljenu seriju iznenada ukinu, nemojte odmah kriviti scenariste ili glumce.
Vrlo je moguće da su i oni za kraj saznali gotovo u isto vreme kada i publika.
