Serija “Sudbonosni dom” nastavlja da nas iz epizode u epizodu ostavlja bez daha. Sa velikim žarom pratimo nova dešavanja u kući gazda Mehdija i njegovih sultanija. Evo kratkom osvrta na 17. epizodu.
Zejnep je odlučila da napusti Mehdija i da se razvede, ne zato što nije zaljubljena u njega, već zato što je shvatila da s njim nema budućnost. Ili je shvatila da se prevarila u proceni njegove naravi? Možda bi uspeli uz pomoć psihologa ukoliko bi uspeo da primiri svoju neobuzdanu ljutnju, bes i agresiju, ali to mu ne može rešiti problem Benal i dete koje je na putu, kao ni Mehdijev osećaj odgovornosti za to dete koje se neće promeniti a to Zejnep neće zahtevati… Dakle, problem je u Mehdiju i njegovoj odluci: da li ostaviti sve i krenuti sa Zejnep i graditi svoju sreću na zdravim osnovama, ili nastaviti kao mahalski kabadahija sa svim problemima koji su mu nametnuti i koje je sam preuzeo na svojim plećima?
Nuh: Mehdi, šta znači zaključati devojku u kuću?
Mehdi: Brate, hteo sam da ona izabere mene. Jesam li tražio mnogo? Želeo sam da ne izabere posao. Zbog nje sam majku svog deteta poslao iz kuće!Nuh: Druže, da li si znao pre venčanja da će Zejnep postati advokat?Mehdi: Da, znao sam, brate. Znao sam!Nuh: Da li je ona znala da ćeš dobiti dete sa Benal?(Mehdi je odmahnuo glavom)Nuh: Nemam više šta da ti kažem.
Šta je Zejnep videla u Mehdiju? U Mehdiju je videla njegovu prelepu dušu, samilost, osećaj za pravdu, pravičnost… Ali ona ne zna šta dalje da radi, naročito sada kad je na vidiku došao potpuno drugačiji život. Život kojem je uvek težila, život koji je želela, život u kome je sama svoj gospodar koja čvrsto stoji na nogama, a Mehdi sa svojim principa i konvencijama momka iz mahale zapravo se ne uklapa u percepciji tog života. Čini se da Zejnep još uvek ne zna, a nije ni osetila da u tom lepom i prosperitetnom životu ima mnogo okrutnosti i obmana, pa se čini da će joj uvek nedostajati upravo ta Mehdijeva duševnost koju će uvek tražiti. A možda i ne…
Možda će ih ovaj razvod naučiti puno čemu, jer to razdvajanje je moralo doći. Možda će Zejnep imati vezu sa advokatom Barišem, Mehdi ostati u vanbračnoj zajednici sa Benal zbog deteta… Možda…
Zejnep: Mehdi, slušaj. Možda jednog dana, u budućnosti, možemo postati prijatelji. Ipak smo doživeli lepe trenutke. Bićemo prijatelji.Mehdi: Ne mogu samo da ti budem prijatelj. Ne mogu. Vrlo je teško rastati se, Zejnep.Zejnep: Znam, to je kao da razbijaš vrata.Mehdi: Zamolio sam te za oproštaj. Spreman sam da ponovim ovo još hiljadu puta. Ali nemoj nas ubiti. Bićemo iscrpljeni. Ne možemo sve vratiti. Ne radi to, molim te. Dajmo malo vremena. Možemo živeti kod Sultane, ali ne napuštaj naselje. Ne odlazi odavde. Nemoj da okončamo naš brak. Molim te… Zejnep, molim te da mi oprostiš.
Ali Zejnep i Mehdi će uvek privlačiti jedno drugo, pošto su okusili plod ljubavi, ali nisu uspeli da ga spasu… I vreme će pokazati. Proći će niz događaja i tek tada će moći da shvate da samo ljubav pokreće svet i da će uvek biti zajedno. Mislim da Mehdi još uvek nije dostigao onaj pravi, pokajnički osećaj za ono što je uradio i za ono što je mogao a nije uradio. Jer, videli smo već, poneo ga je bes.
Džemile: Zar me nisi ti spasao od batina mog muža, Mehdi? Izvukao si me odande sa mojom malom ćerkom. Rekao si mi da mi niko nije potreban. Došao si kada mi je bilo najteže. Rekao si mi da ne volim tog čoveka, da ne zaslužuje moju ljubav. Zabranio si mi da vidim svoj zakonitog muža. I znaš li, bio si u pravu. Tada to nisam videla tako, nisam razumela. Čovek me je varao, tukao, maltretirao svakog dana. Tugovala sam svaki dan. Rekao si mi, da mi takva ljubav ne treba. Da li se sećaš, Mehdi? Nemoj ni Zejnep da voliš tako!
