Svake godine, broj porodičnih zajednica stvorenih između turskog državljanina i stranca ostaje prilično visok. Istovremeno, postoji i statistika razvoda u međuetničkim porodicama, što ne raduje visokim stopama. Zašto se to dešava? Zašto se mešoviti brakovi raspadaju?
Na početku, postoji nekoliko očiglednih razloga.
– različita kultura i pogled na svet
– nespojivost karaktera i svakodnevnih navika
– nesporazumi u porodici, odbijanje rodbine sa obe strane
– teškoće u komunikaciji ako jedan od supružnika ne govori jezikom drugog
Ali danas bih želela da istaknem takav momenat kao što je nemogućnost stavljanja sebe na mesto drugog. Čini mi se da bi to trebalo da se radi u svakom odnosu. Ali za međunarodni brak, ovo je izuzetno važno. Kada se završi period udvaranja, zajedničkih putovanja, iznenađenja, poklona, poznanstva sa familijom i prijateljima i započne običan život, ljudima postaje teško da se razumeju.
Čovek koji je tokom zabavljanja uložio sva svoja čula i kreativnost sada mora da se vrati svakodnevnim obavezama. Pored posla i rešavanja svakodnevnih pitanja, preuzeo/la je odgovornost i za svoju drugu polovinu koja nije odatle. Sada morate da izvadite potrebna dokumenta, posetite bezbrojne organizacije.
Na kraju tako napornog dana, umoran čovek/žena želi da dođe kući i opusti se u miru i tišini. Ali kod kuće ga čeka bračni drug, koji bukvalno počinje iznova život u novoj zemlji. On/ona treba da se prilagodi novim uslovima života, savlada novu kuhinju, navikne se na lokalne običaje i tradiciju, pronađe nove ciljeve i smernice za sebe. Nauči jezik, zaposli se. Svaki čovek/žena ima svoj način da se nosi sa ovim problemom. Neko se odlično snađe u domaćinstvu, novom okruženju, neko stiče nove veštine za rad, drugi pokušavaju da pronađu posao i slično.
Ali u početku je supružnik najbliža osoba, prijatelj, čak donekle i otac koji brine o drugom supružniku, koji se još nije nastanio u novoj zemlji. On/ona joj je izvor pomoći i podrške.
U ovom trenutku svako razmišlja o svom položaju, ali ne može da se stavi na mesto drugog, njihova zajednica ima sve šanse za razdor. Čovek/žena se oseća kao heroj kome nezahvalni drugi supružnik ne da da se odmori. Supružnik jadikuje kako se njen voljeni promenio i da je znao/la kako će sve ispasti, ne bi prešao/la prag matične službe. Kao rezultat toga, svi se zaglave u svojim emocijama, zaboravljajući na voljenu osobu.
Ako svako misli na svoju drugu polovinu i doprinosi vezi, sigurno će dobiti sve šanse za uspeh. Muškarac treba da pokuša da nađe vremena i energije za komunikaciju sa svojom ženom, a žena treba da se što pre prilagodi i osamostali: nauči jezik, formira svoj krug poznanika, istražuje okolinu, nauči da kuva domaća jela itd.
Ako nema ozbiljnijih problema u porodici: nepomirljive razlike u mentalitetu, potpuna nespojivost u svakodnevnom životu, bezrazložna ljubomora karakteristična za neke turske muškarce, onda brak u kojem svako podržava svoju polovinu ima sve šanse da bude jak i skladan. Čak i ako je međunarodni.
