Zašto turski rimejk korejske drame „Kraljevski hotel“ danas više liči na potpuno nezavisan projekat bez gotovo ikakve veze sa originalom? I kako će to uticati na sudbinu turskog letnjeg romkoma? Čitaj u nastavku. 😌
Početkom maja ove godine, dobila sam jedno „redakcijsko zaduženje“. U Turskoj je najavljena adaptacija korejske romantične komedije „Kraljevski hotel“ (King the Land), ali pod novim nazivom — „Soba za dvoje“ (Çift Kişilik Oda). I odmah sam krenula da pratim oba projekta paralelno, kako bih što preciznije uporedila original i rimejk.
Iskreno? Nisam očekivala ono što sam videla.
Pre nego što pređem na suštinu, hajde da se podsetimo šta zapravo znači rimejk. U najosnovnijem smislu, to je nova verzija već poznatog dela, sa zadržanim glavnim narativom, ali uz određene izmene — često u cilju modernizacije, lokalizacije i dodavanja dubine ili intrige.
U ovom slučaju, međutim, turski „rimejk“ deluje kao potpuno druga serija — osim što ima istu početnu ideju (zabavan susret muškarca i žene u hotelskom okruženju), sve ostalo deluje kao da je scenario pisan od nule. Naravno, do sada su prikazane tek tri epizode turske verzije, pa je prerano donositi konačan sud. Ali…
U vreme kada turska televizijska industrija, a posebno žanr romantičnih komedija, prolazi kroz ozbiljnu krizu, najlogičnije bi bilo — preuzeti uspešan strani format i zadržati njegovu osnovnu strukturu, uz minimalne, ali promišljene izmene. To se, nažalost, nije dogodilo.
Da li su domaći producenti još jednom potcenili publiku, verujući da „kopirati“ nije dovoljno umetnički? Ili su jednostavno želeli da koriste poznato ime originala kao mamac za gledaoce, dok u pozadini plasiraju sasvim novu priču?
O ovome, ali i o tome koliko uverljivo funkcioniše hemija između Devrim Ozkan i Ulaša Tuna Astepea, čitaćeš uskoro u sledećem nastavku ovog članka.
Od „Kraljevskog hotela“ ostao je samo hotel, kreativna špica i „uloge“ glavnih likova
Jedino što je zaista ostalo iz originalne korejske drame jeste hotel, vizuelno reinterpretirana uvodna špica i osnovne društvene uloge glavnih junaka. Sve ostalo — potpuno druga priča.
Za početak, u seriji „Soba za dvoje“, otac glavnog junaka Kana (turska verzija Gua Wona) nije moćni poslovni magnat s razgranatim carstvom firmi. On je jednostavno hotelijer. Štaviše, već u drugoj epizodi saznajemo da čak ni hotel u kojem radnja počinje — zapravo nije njegov, već pripada Nilufer. Da, dobro ste pročitali — u korejskoj verziji Chun Sa Rang. Ako ste gledali original, već vam je jasno: sličnosti su krajnje površne.
Ono što je odmah privuklo pažnju jeste animirana špica — detaljna, šarena, drugačija. Odmah sam prepoznala inspiraciju korejskom originalom. I za to — veliki plus turskim producentima! Ovakva grafička rešenja su i dalje retkost u Turskoj, pa makar je to i samo estetska posveta.
Glavni junak ostaje naslednik porodičnog bogatstva, koje mu, očekivano, ne pada u krilo — mora da se izbori za njega. Ovde to znači sukob sa ambicioznom, proračunatom i otvoreno neprijatnom sestrom, koja je u turskoj verziji mnogo izraženije negativna figura nego u originalu. No, to verovatno proizlazi iz kulturnog konteksta i lokalnih očekivanja od „zlobne sestre“.
S druge strane, Nilufer, baš kao i Chun Sa Rang, sanja da radi u luksuznom hotelu. Međutim, dok je u originalnoj drami upoznajemo kao već ostvarenu i profesionalno uspešnu ženu, u „Sobi u dvoje“ gledalac prati njen razvoj od samog početka. To daje nešto više prostora za poistovećivanje sa junakinjom, ali i menja ton priče.
Zadržana je i ideja o tri najbolje prijateljice, ali uz modifikacije: u turskoj verziji sve tri devojke rade u istom hotelu, a jedna od njih je u tajnoj vezi sa mužem Kanove sestre — dodatni izvor drame. U korejskoj verziji, prijateljice Chun Sa Rang nisu direktno povezane s hotelom već rade u različitim sektorima kompanije King Group i uglavnom se viđaju van posla — u stanu ili u omiljenom baru, uz pivo.
U turskoj verziji „Kraljevskog hotela“ nije moglo bez lažnih optužbi i ozbiljnije porodične drame
Naravno, i Kan će, poput Gua Wona, tragati za majkom. I on će se, bez sumnje, zaljubiti u svoju „Pepeljugu“. Ali… put do te ljubavi u turskoj verziji vodi potpuno drugim putem.
Za razliku od korejskog originala, gde je početak odnosa dvoje glavnih likova bio zasnovan na zajedničkom radu u istom hotelskom okruženju, uz obilje sarkazma i nerazumevanja, u turskom „Soba za dvoje“ sve počinje — krađom. Tačnije, nameštenom sabotažom.
Kanova sestra, odlučna da spreči oca da uključi svog „nesposobnog“ sina u donošenje važnih poslovnih odluka, pažljivo režira situaciju u kojoj Kan biva lažno optužen. Namera? Sprečiti potpisivanje važnog ugovora koji bi obezbedio finansiranje hotela. I sve to — dok Nilufer postaje slučajni svedok ovog nameštanja.
Za razliku od toga, u korejskoj verziji Gu Won i Chun Sa Rang se zbližavaju kroz niz poslovnih putovanja i obaveznih promotivnih aktivnosti. Kao dvostruki pobednik za „radnika meseca“, Chun Sa Rang nema pravo da odbije učešće u kampanji za unapređenje imidža hotela, pa je nevoljno dovedena u direktan kontakt sa nasmejanim, ali emocionalno zatvorenim naslednikom kompanije.
Upravo ta razlika u tonu i zapletu već na samom početku stvara potpuno drugačiju dinamiku. Tamo gde je original lagana romantična komedija sa suptilnom kritikom klasnih razlika, turski rimejk već od starta ide u pravcu porodične intrige, laži i manipulacija. Time se žanr pomera iz čiste romanse ka melodrami, i pitanje je — da li će to publika prihvatiti.
Strah od osmeha u turskoj verziji „Kraljevskog hotela“ – prekopirano, ali nedovoljno uverljivo
Jedan od najprepoznatljivijih elemenata korejske drame „Kraljevski hotel“ bila je psihološka složenost glavnog junaka — Gu Wona, čija je trauma iz detinjstva postala osnova njegovog karaktera. Trauma zbog lažnih osmeha odraslih nakon nestanka njegove majke, razvila je u njemu dubok prezir prema licemerju i emotivnom neiskrenošću, oličenima upravo u — osmehu.
U turskom rimejku, Kan ima gotovo identičnu pozadinsku priču. Kada mu je majka nestala, svi su se oko njega smešili i ćutali, krijući istinu. Ali za razliku od korejske verzije, gde su ove scene bile režirane s velikom pažnjom i težinom, u „Sobi za dvoje“ sve deluje usputno. Kao da trauma postoji „zato što mora“, a ne zato što stvarno oblikuje lik.
U originalu, Gu Won zabranjuje osmehe svima — i zaposlenima, i saradnicima, i rodbini. Njegove panike i emocionalni zidovi prikazani su pažljivo, gotovo poetski, uz dozu humora i tuge. Gledaocu je jasno zašto taj čovek odbija da se emotivno poveže.
A u turskoj verziji? Kan ne voli kada se Nilufer smeje. I to je, u suštini — sve. Problem nije sistemski, već lični. Trauma je svedena na jednu interakciju, umesto da bude konstanta u njegovom ponašanju i motivima. Time se gubi dubina i autentičnost koja je original učinila posebnim.
Uprkos vizuelnim sličnostima i delimičnom prenošenju zapleta, jasno je da se iza naizgled istih motiva krije različita emocija, drugačija poruka i — nažalost — slabiji utisak.
Nilufer je prava vlasnica hotela — a ne samo obična radnica
Zašto je ovo uopšte bilo potrebno? Iskreno — nemam pojma. Jer time je lagani romkom, koji je u originalu osvajao šarmom i jednostavnošću, pretvoren u komplikovanu dramu punu nerazumevanja, skrivenih motiva i večitog „hoće-neće“.
U „Kraljevskom hotelu“, odnos između Gu Wona i Chun Sa Rang razvijao se postepeno, bez ozbiljnih prepreka — osim jednog kratkog epizodnog pojavljivanja „savršene verenice“. Publika je mogla da uživa u toplini i prirodnom razvoju osećanja između junaka.
Nasuprot tome, u „Sobi za dvoje“ prepreka za odnos Kana i Nilufer će biti — mnogo više. Glavna bomba zapleta: Nilufer ne zna da je vlasnica hotela, i neće saznati sve do kraja serije. Kan, naravno, tu informaciju dobija ranije, što već nagoveštava poznati turski scenario: slomljena srca, nesporazumi, suze i privremeno rastajanje.
Jer, kada istina izađe na videlo, ponosna Nilufer će neizbežno pomisliti da je Kan bio s njom iz koristi — kako bi došao do hotela i uveo oca u poslovni kolaps, iz osvete za godine bez ljubavi i za majku koju je izgubio. Ukratko — autori su zakomplikovali ono što je trebalo da bude jednostavno, svežije i romantičnije.
A očekivanja publike su bila sasvim drugačija. „Soba za dvoje“ je najavljivana kao naslednik „Ptica ranoranilica“, „Iznajmljena ljubav“ i „Pokucaj na moja vrata“ — vedrih, laganih letnjih hitova. Umesto toga, publika je dobila nešto što više podseća na razvodnjenu verziju „Ženskaroša iz vile“, sa složenim odnosima, porodičnim traumama i zaverama.
Na kraju krajeva, umesto ljubavne priče između siromašne devojke i bogatog naslednika, turski rimejk donosi ljubavni zaplet između dvoje uspešnih i imućnih ljudi, koji će verovatno — kako to već biva — izgurati svoje rođake iz firme i zajedno voditi hotel. Ljubav? Možda. Ali šarma originala — sve manje.
Može li „Soba za dvoje“ vratiti slavu turskih letnjih romantičnih komedija?
Iskreno — sumnjam. Korejsku dramu „Kraljevski hotel“ sam pogledala brzo i s uživanjem. Bila je to priča laka za praćenje, puna šarma i topline. Kod „Sobe za dvoje“, iako je do sada emitovano svega tri epizode, takvo osećanje za sada izostaje.
Lik Kana, turska verzija Gu Wona, deluje više kao tvrdoglavi egocentrik, a Nilufer nije ta nežna i vedra devojka koja pleni jednostavnošću, već nosi ozbiljniju i zatvoreniju energiju. A ono što je činilo srž svakog uspešnog letnjeg romkoma — opuštena atmosfera, vedrina i hemija likova — ovde je zamenjeno predvidivim klišeima i dramatičnim zapletima bez duše.
Da su autori rimejka ostali verniji originalu, možda bi čak i površna, banalna priča imala ono neuhvatljivo letnje šarmiranje koje publika voli. Ovako, dobijamo projekat koji deluje nedorečeno i sa pravom se može postaviti pitanje — hoće li preživeti sezonu ili biti zatvoren ranije?
Naravno, prerano je donositi konačne zaključke. I dalje pratim razvoj serije i upoređujem je s korejskim originalom. Možda sam suviše kritična. Možda će „Soba za dvoje“ ipak pronaći svoju publiku i naći se u društvu turskih romantičnih komedija koje rado pratimo. Ali za sada — taj osećaj magije iz „Kraljevskog hotela“ ostaje nedostižan.
Piše:
