Korejske drame iz godine u godinu sve odvažnije prikazuju društvene probleme i pokušavaju da se bore protiv stereotipa putem ekrana. Analiziramo kako su serije poput “Gangnamska lepotica”, “Neobična advokatkinja Vu Jong Vu” i druge uticale na društvo.
Industrija korejskih drama razvija se neverovatnom brzinom. Korejski Hallyu talas, koji je globalno popularizovao različite aspekte korejske kulture, omogućio je filmskoj industriji da snima češće, u većem obimu i s većom raznolikošću. Režiseri i scenaristi sada slobodnije eksperimentišu i obrađuju teme koje su nekada bile tabu, neugodne ili smatrane nezanimljivim za široku publiku.
Ako redovno pratiš korejske drame, sigurno si primetila da je postalo sve teže ispratiti sve nove serije. Ipak, to znači da svako može pronaći nešto po svom ukusu — bilo da traži zabavu ili seriju s dubljom i terapijskom porukom. Korejske drame se menjaju, a publici se to i te kako dopada. Na primer, ovakve promene čine ih još relevantnijim danas 👇🏻
RAZVOJ TOLERANCIJE DRUŠTVA PREMA MENTALNIM POREMEĆAJIMA
Mentalni poremećaji su se povremeno pojavljivali u korejskim dramama, ali su uglavnom služili kao sporedni elementi u priči, često samo da bi objasnili okolnosti života glavnog junaka. Promene su počele 2020. godine s dramom “Sve je u redu što nisi u redu”. U ovoj seriji mentalni poremećaji su detaljno prikazani iz različitih uglova — od autizma, s kojim živi Mun Sang Te, do antisocijalnog poremećaja ličnosti koji karakteriše Ko Mun Jong.
Ovakvo predstavljanje otvorilo je vrata za dublje razumevanje i podstaklo razgovore o ovim važnim temama u društvu.
Veliki iskorak: uspeh drame „Neobična advokatkinja Vu Jong Vu“. Jedan od značajnih koraka napred bio je uspeh drame „Neobična advokatkinja Vu Jong Vu“, koja je premijerno prikazana 2022. godine. Radnja serije iskreno i bez ulepšavanja osvetljava život pravnice s poremećajem iz spektra autizma. Prikazane su brojne prepreke — od skepticizma kolega, koji ne žele da joj pruže priliku za rad, do neprihvatanja porodice partnera, koja je ne vidi kao prikladnu životnu saputnicu.
Ova i slične serije ukazale su društvu na tamnije strane ljudskog ponašanja, podstičući publiku da se preispita i razmisli o sopstvenim stavovima i postupcima.
Superheroji na korejski način
Nije tajna da se korejska pop-industrija u velikoj meri ugleda na zapadnu, a popularnost filmskih stripova je neosporna. Koreja aktivno ekranizuje različite webtoone, ali klasičnih superheroja u kostimima u dramama gotovo da nema. Umesto toga, oni su prilagođeni lokalnom senzibilitetu i jedinstvenim osobinama korejske kulture.
Na primer, drama „Jaka devojka Do Bong Sun“ postala je veliki hit upravo zbog toga što je zadržala autentični korejski duh uz dodatak komičnog fantazijskog elementa. Ova kombinacija humora i fantastike osigurala joj je posebno mesto među publikom.
„Premošćavanje“: Korejska superherojština s ljudskim licem
Godine 2023. premijerno je prikazana drama „Premošćavanje“, koja prati roditelje sa supermoćima i njihovu decu koja su nasledila njihove “supergene”. Iako se i ovde radi o superherojima, fokus je više na ljudskoj strani priče nego na spektakularnim borbama ili specijalnim efektima.
Koreja ne pokušava da kopira Marvel, i to je zaista osvežavajuće! Umesto toga, razvija ono u čemu je najbolja — introspektivne priče koje osvetljavaju skrivene aspekte ljudske prirode, daleko od blokbaster šablona. Ovakav pristup čini korejske drame jedinstvenim i posebno privlačnim publici širom sveta.
ŽRTVE ZBOG STANDARDA LEPOTE I DRUŠTVENOG PRITISKA
Ova tema je bolna širom sveta, ali u Koreji nosi specifične težine. Standardi lepote decenijama teraju mnoge da se osećaju nesigurno u svom telu i odlažu život dok ne postanu „idealni“. Čak i na poslu, kandidati se često ocenjuju ne prema veštinama, već prema figuri i fotografiji u rezimeu.
Ovaj problem prikazan je u drami „Gangnamska lepotica“ iz 2018. godine, u kojoj devojka prolazi kroz plastične operacije kako bi se uklopila u društvo. Serija je otvorila važan dijalog o pritiscima koje društvo nameće pojedincima, ukazujući na cenu koju mnogi plaćaju da bi se osećali prihvaćeno.
„Prava lepota“ i „Devojka pod maskom“: Korak po korak ka promenama
Serije „Prava lepota“ i „Devojka pod maskom“ takođe su se bavile temom društvenog pritiska zbog standarda lepote. Njihov prikaz izazvao je snažne reakcije publike, upravo zato što su mnogi gledaoci prepoznali svoje lične borbe u ovim pričama.
Iako se ne može reći da su promene drastične, korak po korak raste prihvatanje različitosti, poput tamnije kože, zaobljenijih oblika i tetovaža. Ove drame su važan deo tog procesa, jer postavljaju pitanja o idealima lepote i pružaju glas onima koji se osećaju odbačeno zbog svoje autentičnosti.
NOVI POGLED NA ISTORIJSKE DRAME
Tradicionalne istorijske drame dugo su se držale klasičnih zapleta, smeštajući publiku u epohe Koryeo ili Joseon, uz priče o državnim prevratima, intrigama i borbi za tron. Međutim, poslednjih godina pojavio se sve veći broj „fusion“ drama koje kombinuju istorijski okvir s drugim žanrovima poput fantastike i trilera.
Među najpoznatijima u ovom pravcu su „Priča o Kumiho“, „Alkemija duša“ i „Hronike Asdala“. Ove serije donose osvežavajuće spoj tradicionalnog i modernog, uvodeći elemente magije, mitologije i napetih zapleta, čime privlače širu publiku i osvajaju nova srca.
Poseban deo istorijskih drama koji zabavlja publiku su zapleti s putovanjem kroz vreme. To smo videli u serijama poput „Kraljica Čorin“ i legendarne drame „Ljubavnici pod mesečinom: Grimizna srca Koryeo“, koje su oduševile fanove svojim jedinstvenim pristupom mešanju epoha.
S druge strane, novi pravac ka mračnijim temama i trilerima postao je izuzetno popularan zahvaljujući serijama poput „Čudovište iz Kjongsona“ i „Kraljevstvo“. Ove drame osvajaju publiku napetim zapletima i jezivim elementima, donoseći potpuno novu dimenziju istorijskom žanru.
VAŽNOST BALANSA IZMEĐU POSLA I PRIVATNOG ŽIVOTA
Sigurno ti je poznato da mnoge azijske zemlje imaju radne uslove koji nisu uopšte normirani, a kulturne norme često tera zaposlenike da rade prekovremeno, trpe uznemiravanja, udovoljavaju nadređenima i troše svoje lično vreme na društvene aktivnosti koje se od njih očekuju. Nestabilnost tržišta i teškoće života običnih radnika sve više izlaze na ekrane, postepeno menjajući stavove kako poslodavaca, tako i onih koji traže posao.
Dramama poput „Neuspešan život“, „Startap“, „Nuna koja mi kupuje hranu“, „Agencija“ i „Ovaj život je naš prvi“ bave se temama poput nezdrave konkurencije i diskriminacije, prikazujući kako ove okolnosti utiču na živote novih generacija. Iako u većini serija i dalje postoji romantična komponenta (s obzirom na to da su drame često utočište od svakodnevnog života), „kašika katrana“ podseća nas da nakon gledanja možemo ozbiljno razmisliti o promenama koje bi trebalo da se dogode. 👏🏻
