Na mreži se sve više pojavljuje vesti o tome da turske serije počinju da se ukidaju i da imaju prevremeni završetak. Ali, koji je zapravo uzrok ovih dešavanja? 👇
Vesti o zatvaranju serija doslovno su preplavile obožavaoce turskih drama od samog početka jesenje sezone 2024. Na primer, zvanično je potvrđeno da se projekat „Zla krv“, koji je tek nedavno startovao na televiziji, hitno zatvara. S druge strane, informacije o tome da se opraštamo od serije „Divlji“ ispostavile su se kao lažne, jer su ih demantovali Bertan Aslani, Dolunaj Sojserat i scenaristkinja projekta. Ipak, serije „Crveni pupoljci“ i „Šerbet od brusnica“ i dalje su u opasnosti, jer su ponovo na meti RTÜK-a (Vrhovni komitet za cenzuru u Turskoj). U čemu je problem? Hajde da istražimo. 🧐
Možda ćeš se iznenaditi, ali na društvenim mrežama se intenzivno diskutuje o umešanosti „Ženskaroša iz vile“ u događaje koji su zadesili turske serije od drugih produkcijskih kuća. Da, može se reći da se OGM Pictures sumnjiči za namerno uklanjanje jakih konkurenata, s obzirom na to da njihova treća sezona još uvek ne može da se pohvali visokim rejtingom, kojima su se ranije toliko ponosili producenti i scenaristi. Međutim, ako izuzmemo teoriju zavere, jer ipak nema dokaza (što je šteta), trebalo bi razgovarati o objektivnijim razlozima ovog problema. 👇
1. REJTING – ubica turskih serija
Da, ponovo se oslanjamo na suve i surove brojke koje su postale razlog zatvaranja tri serije jeseni 2024. godine, i to projekata „Zla krv“, „Kamen, papir, makaze“ i „Slepa tačka“. Nisu uspele da objave ni deset epizoda, tako da se može reći da je reč o brzom povlačenju noviteta s ekrana. U veoma krhkoj i čak opasnoj situaciji ostaju serije „Divlji“ (iako je njihov završetak demantovan), „Prekrasna zemlja ljubavi“, „Crni dud“ i „Prljavi veš“.
Za prošlu nedelju gotovo svi serijali su ozbiljno pali u rejtingu. Razloga za to može biti mnogo. Dok petkom emitovani projekti mogu da okrive fudbal za svoje neuspehe, ostale priče ostaju nejasne. Čini se da su gledaoci jednostavno umorni od istih priča u različitim dekoracijama. Takođe, nedostatak romantičnih komedija tokom leta 2024. godine možda nije omogućio publici da se odmori od mračnih zapleta, zbog čega su snage za gledanje nasilja, suza i mafijaških obračuna na ekranima jednostavno nestale.
Svi već znaju da od rejtinga zavisi zarada produkcijskih kompanija, i to direktno. U ovom trenutku, Turska u celini prolazi kroz ekonomski krizni period, zbog čega im nije isplativo održavati gubitničke serije, bez obzira na to koliko se publika razočarava. Ipak, serija „Divlji“ ostaje na programu, ne samo zbog međunarodne prodaje koja joj omogućava da se delimično isplati, već i zato što televizijska mreža jednostavno nema zamenu za tu seriju. Ostati bez ikakvog projekta je još veći gubitak nego vući seriju koja ne donosi očekivani prihod.
2. NAČIN MERENJA REJTINGA JE OČAJNIČKI ZASTAREO
Trenutno se od turskih televizijskih kanala i produkcijskih kompanija zahtevaju impresivne brojke, a trend je postavljen sa prvom sezonom „Ženskaroša iz vile“. Međutim, oni koji se oslanjaju na ovaj procentualni uzorak ne uzimaju u obzir da se većina obožavalaca turskih drama trenutno nalazi u inostranstvu. Istovremeno, sami Turci preferiraju da gledaju ili serije na državnim kanalima, ili novitete koji su popularni širom sveta, ali i na društvenim mrežama. Mnogi čak daju prednost američkom Netflixu.
Generacije se menjaju, i televizori jednostavno izlaze iz mode. Zašto čekati izlazak nove epizode i gledati je s reklamama, kada je moguće sačekati objavu na mreži i pogledati epizodu bez dodatnih ometanja? To ne znači da interesovanje opada, već da su ljudi počeli da biraju svoj komfor. I to je sasvim normalno. Ipak, dok god oni koji prate turske serije ne budu u stanju da to shvate, nastavićemo da se suočavamo s konstantnim zatvaranjem zanimljivih projekata.
3. TURSKI SCENARISTI SU ZABORAVILI ŠTA JE KVALITET
Ne treba sve svaliti na brojeve. Tu je i ljudski faktor. Mnogi obožavaoci turskih serija primetili su da autori koji rade na pričama jednostavno počinju da… gube inspiraciju. Likovi gube svoju prethodnu privlačnost, zapleti postaju nepristojno predvidljivi, a onaj osećaj iščekivanja nove epizode ne pojavljuje se čak ni nakon što se objave trejleri. Rad na brzinu i pokušaji da se zaradi što više novca od što više serija dovode do toga da interes publike nestaje zajedno s logikom naracije.
Ovakav problem najviše pogađa seriju „Ženskaroš iz vile“, u kojoj se vide iste priče u novim dekoracijama. Situacija nije ništa bolja ni sa „Šerbetom od brusnice“, koja i dalje ostaje lider u svim kategorijama, vešto pritiskajući svoje konkurente. Scenaristi prošlogodišnjeg lidera, serije „Bahar“, opustili su se toliko da su izgubili polovinu publike. Naravno, to ne može dovesti do nečega dobrog, jer se sada svi, naprotiv, moraju boriti za gledaoce, a ne prepustiti sve slučaju.
4. ODLIV STARIH I OBILJE NOVIH LIKOVA
Svi razumemo da glumci mogu sami doneti odluku da napuste seriju nakon godine dana rada u njoj, ali su za nekoliko projekata takve kadrovske promene postale izvor razočaranja za publiku. Naravno, ovde ne možemo zaboraviti Taroa Emira Tekina i njegovu ulogu Kaje, koji je bez traga nestao iz „Ženskaroša“. Slično tome, Mužde Uzman je napustila „Šerbet od brusnice“. Po mišljenju obožavalaca serije, zajedno sa smrću Alev umro je i onaj duh projekta koji je privlačio fanove.
Zato su umesto Kaje i Alev u oba serijala dodali ogromnu količinu „novajlija“, koji trenutno ne doprinose razvoju radnje i deluju kao statisti. Pokušaji da se prikaže početak ljubavne priče Abdulaha i Meri publika „Šerbeta od brusnice“ doživljava na sličan način kao i Fatih. Svadba Abidina sa Sunom u očima gledaoca „Ženskaroša iz vile“ deluje neprirodno i čudno, posebno s obzirom na to da ne znamo ništa o sudbini Feritovog rođaka.
5. ISTE PRIČE POD RAZLIČITIM “SOSOVIMA”
Dok su ranije u Turskoj masovno snimali zabavne romantične komedije, sada svi producenti jure psihološke drame kako bi „pogodile“ gledaoce. Međutim, problem je u tome što monotonija na tržištu počinje da zamara. Upravo iz tog razloga serija „Bajka za laku noć“ je prvobitno ostvarila dobar start. Projekat s Burakom Denizom i Su Burdžu Džoškun pokazao se kao dovoljno tipičan klasičan dizajn. On želi da se osveti za smrt oca, ona je kćerka njegovog neprijatelja, privlače jedno drugog… I tako dalje. Zaplet u duhu dovoljno popularnog i poznatog „Vatrenog“, koji je uspeo da se zadrži na ekranu čak tri sezone.
U drugim projektima vidimo traumatizovane likove, toksične odnose, dečje traume i ostale „čari“ života, a modu na to je zapravo uveo „Ženskaroš iz vile“, koji sada sam pati zbog toga što ima ogromnu konkurenciju u istom žanru. Tržište turskih serija očigledno zahteva reviziju; u suprotnom, kriza će zadesiti sve serije. Možda bi bilo dobro na trenutak se vratiti romantičnim komedijama kako bismo omogućili publici da odahne. Na kraju krajeva, sezonska podela turskih serija takođe negativno utiče na njihovu popularnost. Svi znaju da romantične komedije izlaze leti, dok drame dolaze na jesen i zimu. Ali šta ako jednostavno dozvolimo svim žanrovima da izlaze u bilo koje vreme? 🤓
Foto: Promo
Foto: Promo
