Kako prenose turski novinari i blogeri, Disney Plus je izbrisao tri turske serije iz svoje ponude: “Kaçış”, “Dünyayla Benim Aramda” i “Ben Gri”.
Već nekoliko dana, filmska i TV industrija u Turskoj se suočava se vešću da če streaming gigant Disney Plus obustaviti kupovinu svih serija i filmova lokalne produkcije do kraja 2024. Za pratioce svetskih dešavanja, ovo i ne čudi, imajući u vidu da je Disney+ već tri kvartala u minusu sa pretplatiocima. Brojke su nemilosrdne, a velika ekspanzija Diznija širom planete nije dala željeni rezultat. Samo u Turskoj, Dizni Plus ima oko 50 hiljada pretplatnika. Nasuprot toj brojci, njihov glavni konkurent, Netfliks, ima oko 2,6 miliona, dok domaća streaming platforma, BluTV ima oko 4 miliona korisnika.
Poznavaocima zabavne industrije je priča o Disney Plus u Turskoj od početka delovala kao čuvena priča o Potemkinovim selima. Plaćeno novinarsko piskaralo, Birsen Altuntaš, zajedno sa nekoliko blogera, predvodila je medijsku kampanju u kojoj je pokušavala da ubedi ljude kako je dolazak Diznija zapravo najveća stvar koja se desila u turskoj TV produkciji. Samo jedna rečenica u američkom magazinu Variety koji je izveštavao o dolasku Mikija u Tursku je bila dovoljna da se shvati kako neko u Istanbulu, u nedostatku boljih reči, laže. Naime, nijedna tvrdnja turskih sagovornika nije potvrđena u sedištu američkog giganta.
Međutim, prošle godine, producent FOX televizije i generalni menadžer Disney+ platforme u Turskoj, Cenk Soner je, uz veliku pompu, “doveo” Disney u Turskoj. Prostrli smo plavi tepih, nekih 15 brend ambasadora (čitajte: turske zvezde sa najvećim brojem pratilaca na Instagramu) je unajmljeno i priča je počela… Naravno, činjenica da će turski pretplatnici plaćati oko 4 puta manju cenu nije prošla nezapaženo pa su novinari odmah skapirali da manja cena znači i procentualno manji sadržaj i sadržaj manjeg kvaliteta (gomila materijala na turskom Disney+ nije u HD). Ali, nada je postojala jer je Disney+ najavio gomilu lokalnih projekata što je svakako privuklo kako industriju, tako i publiku.
Najavivši negde oko 10-15 projekata, brzo je postalo jasno da Soner zapravo nema ni moć ni novac streaming giganta. Produkcije serija koje su se emitovale ili koje je trebalo da se emituju su kompletno turske. Primera radi, seriju “Bekstvo” sa Enginom Akjurekom je radila O3 Medya zajedno sa novoformiranom produkcijskom porodice Durak, inače vlasnika ArtIstanbula, menadžerske agencije Engina Akjureka i Arasa Buluta Ijnemlija, između ostalih. Isti dogovor za svoju seriju “Ataturk” je postigao i Aras Bulut Ijnemli, koji je ponovo radio sa O3 Medya i Lanistar produkcijskom kućom. Dakle, veoma brzo je postalo jasno – Disney ništa ne snima u Turskoj. Oni su samo kupci onoga što domaće produkcijske kuće snime za njihovu platformu.
Poslednjih meseci je postajalo jasno da su mnogi Disney ambasadori ostali bez projekata. Ispod žita su se otkazivali jedan po jedan projekat, pa je postajalo jasno da mnogih najavljenih projekata neće biti (projekti Halita Ergenca, Merjem Uzerli, Džansu Dere, Hande Erčel, Ede Edže itd). Kada se već balon od sapunice nije mogao održati, po dobrom starom receptu, unajmljena je Birsen Altuntaš koja je postala zadužena da “pojede” sopstvene reči, najavivši da Disney neće ni kupovati ni emitovati projekte koji su u različitim fazama pretprodukcije. Iako je prvobitno Birsen jasno naznačila da je serija povodom stogodišnjice formiranja turske republike sigurna, sa novim vestima dovelo se u pitanje i emitovanje serije Arasa Buluta Ijnemlija, “Ataturk”.
Ovo je postalo deo daleko većeg i šireg problema na turskoj sceni. Proboj na svetsko tržošte je uslovio i da se turske serije moraju prilagođavati ukusima strane publike, pa tako poslednjih godina, primećena je “saponifikacija” dizi scene. Posebnosti dizija kao forme polako nestaju, a kopiranje američkih, evropskih i korejskih hitova nije se pokazao kao dobar model rada. Tu je naravno i pitanje kulturoloških razlika između sve tradicionalnije Turske i liberalnijeg Zapada, zjap koji postaje sve veći i veći. Problem Disney+ platforme u Turskoj se možda može svesti i na to da Soner i njegova ekipa nisu baš bili svesni kakav je brend Disney. Ni serija Engina Akjureka, ni Ataturkova biografija nisu baš prikladan sadržaj za Disney platformu. Ironija je, zapravo, da je “El Turco” sa Canom Yamanom, jedini projekat koji bi se bez problema mogao naći u Disney biblioteci, kao prirodan produkt Disney kuće. Ovakvo nepoznavanje sopstvenog brenda, kao i činjenica da međunarodna publika nije mogla uživati u filmovima i serijama svojih omiljenih turskih zvezda pokazali su se katastrofalnim za platformu. Što je neminovno dovelo i do “povlačenja” Disney Plus sa turskog tržišta.
Jasno je da su posle bitke, svi generali. Ali zaista je cela priča oko Disney Plus u Turskoj balon od sapunice koji se punio lažima kako bi se našla sredstva za snimanje projekata (samo se setimo čuvene priče o Emmi Watson). Žurke, crveni tepisi i okupljene zvezde su funkcionisale sredinom prošlog veka, ali danas, kada je uspeh diktiran sadržajem, a ne imenom zvezde koja predvodi projekat, priča o “brend ambasadorima” postaje zaista smešna. Još nije jasno kako će ovo uticati na tursku filmsku i serijsku industriju ali producenti u Turskoj imaju jedno naravoučenije: broj Instagram pratilaca nije garant uspeha. A, sada… Jesu li oni to shvatili… Ostaje nam da vidimo.
Autor: Mladen Vukčević
Foto: Promo
