Volela bih da napišem: „Stvar je u tome što u projektu nema Borana“, ali šalu na stranu — Boran ovde nije kriv (iako delimično ima udela). Hajde da razmotrimo zbog čega novitet kompanije OGM Pictures munjevito dobija na popularnosti i zašto bi uskoro mogao da prestigne „Daleki grad“.
Koliko god žalosno bilo to napisati, serija „Daleki grad“ je ove sezone zaista dobila vrlo snažnog konkurenta — i to iz pravca iz kog se najmanje očekivalo. Kada su noviteti tek bili najavljeni, mnogi su verovali da bi probleme mogli da naprave projekti poput „Ljubav i suze“, „Otkucaji srca“, „Prestolonaslednik“ ili „Naslednik: Zov korena“. Međutim, sve je ispalo potpuno drugačije.
Serija „Ovo more će se preliti“, koju je publika u početku dočekala na nož zbog gađenja prema novom glumačkom tandemu — Ulaš Tuna Astepe i Deniz Bajsal — danas je postala najviše komentarisani projekat novembra 2025. godine.
Zašto bi „Ovo more će se preliti“ zaista mogla da postane značajno popularnija od „Dalekog grada“ i zbog čega toliko privlači tursku publiku? Odgovore na ta pitanja potrudila sam se da pronađem u nastavku ovog teksta.
1. Netipična glavna junakinja
Reč je o Eleni (Ava Jaman), jer upravo ona postaje uzrok još jednog kritičnog zaoštravanja odnosa između klanova Kočari i Furtuna. Heroina koju su scenaristi osmislili deluje izuzetno „živo” i prelepo u svojoj naivnosti. Iskreno, teško je gledati je bez osmeha — čak i u trenucima kada se na ekranu odvija neka tragedija.
Eleni, koja traga za svojom majkom, postaje zrak nade za zavađena sela, a čini se da će na kraju upravo ona uspeti da zaustavi beskrajnu krvnu osvetu.
I moram reći — tokom prve dve epizode nijednog trenutka nisam pomislila da me Eleni nervira, iako su neki njeni postupci bili detinje naivni. Sve to izgleda potpuno prirodno, a u kontrastu sa surovim svetom u koji je dospela, njena ličnost postaje odličan mamac za gledaoce.
Pored toga, Eleni je hrišćanka koja sebe smatra Grkinjom, što je automatski stavlja u opoziciju gotovo svakom liku u projektu. Zašto je to dobro? Zato što priča nije svedena na jednostavnu podele „ovaj je dobar, ovaj je loš“, već se jasno prikazuje sudar dva različita sveta — što je, podsetimo, jednom već pomoglo da se „Daleki grad“ vinе u sam vrh rejtinga.
Ali za razliku od Albore i Džihana, gde glavna junakinja sve više postaje „žena Albore“, Elena i dalje dosledno čuva svoje principe i živi po sopstvenim pravilima.
Ako scenaristi to ne promene, serija „Ovo more će se preliti“ ima sve šanse da zadrži svoje pozicije i izbegne pad gledanosti.
2. Scenaristkinje priče — Nehir Erdem i Ajše Ferda
Na prvi pogled — samo imena, pa šta? Ali ovde postoji nešto važno, nešto što potencijalno može postati ključ uspeha serije „Ovo more će se preliti“.
I Nehir i Ajše radile su na seriji „Crno more, ispričaj im ti“, čija se radnja takođe odvijala u Trabzonu, među upečatljivim lokalnim stanovništvom i surovim običajima. Obe se izuzetno dobro snalaze u žanrovima drame i akcije, koji su, podsetimo, postali osnova jesenske novine 2025. godine.
Dosadašnje iskustvo ovih scenaristkinja pokazalo je da umeju da iznesu dinamične, napete i intrigantne zaplete, čak i tokom više sezona. Izuzetak je, naravno, „Ambasadorova kći“, ali tamo su postojale posebne okolnosti: odlazak Neslihan Atagul zbog bolesti ozbiljno je poremetio planove ekipe, pa je završnica ispala čudna i nedorečena.
Nadamo se da takvih „iznenađenja” u seriji „Ovo more će se preliti“ neće biti. Ako sve ostane stabilno, šanse da ovaj projekat OGM Pictures postane apsolutni lider biće zaista impresivne.
3. Starosno ograničenje 18+ naspram nižeg cenzusa u „Dalekom gradu“
Zvuči možda kao sporan argument — ali ima svoju težinu. Publiku koja formira rejting turskih dizija čine i muškarci i žene. U drugoj sezoni „Dalekog grada“ radnja se sve više oslanja na filozofska razmišljanja, dok su dinamika i akcija drastično smanjene.
Da, imali smo i Kaju koji je oslepeo pa progledao, Deniz je bila oteta, a Šahin je pucao u sebe — ali i pored toga, oseća se da je žestine manje.
U seriji „Ovo more će se preliti“, sa druge strane, posebno brutalne scene u stilu legendarne „Jame“ nisu zamućene, što znači da projekat OGM-a vešto privlači mušku publiku. Upravo to utiče na rast gledanosti: u novitetu nema mesta dugim, sentimentalnim pogledima uz emotivnu melodiju — ali ima mnogo prostora za surovost, otmice i pucnjavu.
Pored toga, starosni cenzus 18+ potencijalno otvara vrata intenzivnijim scenama među glavnim likovima. Naravno, serija se emituje na televiziji, tako da ne treba očekivati otvorenost nivoa Netflixa ili Disneya — ali ipak postoji više slobode nego u standardnim projektima sa nižim cenzusom.
4. „Savez“ kanala TRT 1 i OGM Pictures
Iako takav tandem formalno ne utiče na samu priču serije „Ovo more će se preliti“, on je izuzetno važan za budućnost projekta.
Ako nisi upućen(a), TRT1 je državni kanal, a skoro nijedna serija koja se tamo emituje nikada nije završena prerano. Njihova sudbina ne zavisi strogo od rejtinga, što je u današnjim turskim televizijskim okolnostima ogroman plus. Osim toga, Komitet za cenzuru, koji često pravi haos drugim produkcijama i nanosi im ozbiljnu finansijsku štetu, mnogo je tolerantniji prema sadržaju serija koje idu upravo na TRT1.
Sa druge strane, OGM Pictures je takođe uspeo da se smesti među „miljenike“ tog istog Komiteta. Dok su konkurentske produkcije redovno dobijale kazne i suspenzije emitovanja, OGM-ovi projekti prolazili su prilično bezbolno — čak i kada su povremeno „kršili pravila“.
Šta to znači za „Ovo more će se preliti“?
To znači da serija ima gotovo zagarantovan dug vek, kao i to da će se publika bez straha upustiti u gledanje, jer zna da ih ekipa neće ostaviti bez smislenog, zatvorenog finala. A takva vrsta „garancije“ danas u turskoj TV industriji vredi zlatom.
5. Vanbračno dete i nemilosrdni rat klanova — ono što turski gledaoci obožavaju
Da, i u „Dalekom gradu“ imamo sukobe unutar podeljene porodice Alborа, a i Demir Bajbars unosi sopstvenu iskru u projekat. Ali sve to bledi u poređenju sa beskonačnim krugom krvne osvete u seriji „Ovo more će se preliti“, koja u radnji traje već dugi niz godina.
Novitet OGM-a mnogo više podseća na kultni projekat „Hercai“, koji je na početku takođe uživao ogromnu popularnost. Da li će ekipi poći za rukom da zadrži dinamiku makar do kraja prve sezone? To će vreme pokazati — jer i „Daleki grad“ za sada uspeva da ostane postojan i čak „raste“.
Međutim, ako Gulizar Irmak, koja radi na priči Alje i Džihana, nastavi da sve više „klizi“ u estetiku svog filozofskog „Omera“, gde centralnu ulogu nisu imale ni svađe ni mržnja već psihološki aspekti, deo turske publike mogao bi vrlo lako da odustane od gledanja.
A upravo su vanbračna deca, krvna osveta, klanovi, pohlepa i neprekidna mržnja — teme koje turski gledaoci tradicionalno najviše prate, komentarišu i vraćaju im se iz epizode u epizodu. „Ovo more će se preliti“ sve to ima u izobilju — i zato ne čudi što iz sedmice u sedmicu samo jača.
Piše:
