Zavirimo iza kulisa turskih serija i otkrijmo kako su nam glumci i glumice u projektima poput „Pokucaj na moja vrata“, „Daleki grad“, „Ženskaroš iz vile“ i mnogim drugim, uspeli da predstave likove tako uverljivo 👇
🎭 Uverljivo odigrati nečiji život na ekranu nije nimalo lako. Svako od nas je jedinstvena ličnost — nismo kameleoni koji se mogu trenutno prilagoditi bilo kojoj ulozi. Upravo zato mnogi turski glumci i glumice koriste male trikove koji im pomažu da se što bolje povežu sa svojim likovima.
Budući da je u Turskoj serijska produkcija brza i intenzivna, zvezde nemaju luksuz da nedeljama proučavaju psihologiju svog junaka. Umesto toga, oslanjaju se na efikasne tehnike koje im pomažu da brzo, ali duboko urone u svoju ulogu.
Zanimljivo je da ove metode ne samo da pomažu njima — već i publici! Zahvaljujući ovim trikovima, ne doživljavamo glumca samo kroz jednu jedinu rolu.
Šta to konkretno rade Kerem Bursin, Hande Erčel, Ozan Akbaba i ostali dizi junaci kako bi nas ubedili da zaista jesu ti likovi koje igraju?
📌 O tome ti pišem u svojoj novoj mini-analizi — ostani uz mene, jer u sledećem postu otkrivam svih 5 tajnih taktika! 😉
🎧 1. Posebna plejlista za svaki lik
Muzika je jedan od najmoćnijih alata za ulazak u emociju — a turski glumci to odlično znaju! Mnogi od njih kreiraju posebne plejliste koje slušaju pre snimanja, kako bi se povezali sa psihom svog junaka.
🎵 Na primer, Kerem Bursin pravi individualnu plejlistu za svakog lika kojeg igra! Zanimljivo je da su neki od tih plejlista dostupni i javno — tako da i fanovi mogu da zavire u muzički svet njegovih junaka.
🎼 Mert Ramazan Demir, zvezda serije „Ženskaroš iz vile“, koristi muziku da se emocionalno pripremi pre svake scene. Kad treba da glumi napetost i tenziju — sluša operu, dok mu pred romantične ili strastvene scene pomažu instrumentalne kompozicije koje ga uvode u atmosferu.
🔁 Ovaj metod funkcioniše jer određene melodije počinju da se automatski povezuju s likom. Tako Mert i Kerem ne ulaze u kadar kao oni sami — već kao Ferit, Serkan i drugi junaci koje igraju.
I priznaj — i ti imaš pesmu koja te u sekundi prebaci u određeno raspoloženje, zar ne? 😉
✂️ 2. Potpuna fizička transformacija — ključ uverljive glume
Ako želiš da postaneš neko drugi pred kamerama — moraš na trenutak zaboraviti na sebe. Upravo zato mnogi turski glumci svesno biraju drastične promene izgleda kako bi se udaljili od sopstvene ličnosti i potpuno uronili u lik koji igraju.
💈 Jedan od najpoznatijih po tome je Džan Jaman. On ne preza ni od čega — može da pusti dugu bradu, pa je potom potpuno obrije, čak i ako mu se privatno sviđa taj stil. Sve radi autentičnosti i uverljivosti na ekranu.
🦁 Za ulogu u seriji „Sandokan“ Džan godinama nije šišao kosu — sve kako bi se svakog dana, kada pogleda u ogledalo, video kao neko drugi, a ne kao samog sebe.
⚖️ Sličan pristup ima i Kivanč Tatlıtug, koga s pravom nazivaju jednim od najboljih glumaca u Turskoj. Za film „Leptirov san“, gde je igrao pesnika Muzafera Tajipa Uslu — smršao je čak 10 kilograma, kako bi fizički i mentalno osetio slabost i krhkost svog lika.
🎭 Ovakve žrtve možda deluju ekstremno, ali za glumce su to mostovi ka novim identitetima. A mi, kao publika, to prepoznajemo — i verujemo svakom pogledu, pokretu i rečenici.
💌 3. Odlazak na „sastanak“ sa svojim likom
Možda zvuči neobično, ali Kerem Bursin koristi jedan vrlo ličan pristup pripremi za novu ulogu. On svog lika doživljava kao da se sprema da s njim izađe — na dejt!
🗣️ „Posmatram to kao upoznavanje s osobom. Prvo čitanje scenarija je kao prvi zajednički izlazak. Analiziraš, posmatraš — da li ti se dopada? Da li ste kompatibilni? Možete li ‘funkcionisati’ zajedno?“
— Kerem Bursin
Taj „romantični“ pristup omogućava mu da svom liku priđe sa razumevanjem, bez osude, kao partneru kog tek upoznaje.
💫 Sličan metod koristi i Nur Fettahoglu, zvezda serije „Sulejman Veličanstveni“, poznata po ulozi Mahidevran. Da bi opravdala postupke svog lika — naročito bes i ljubomoru prema Hurem — Nur je pokušavala da sagleda svet očima žene koja je sve postigla poslušnošću, a onda izgubila sve zbog jedne suparnice. Umesto da Mahidevran mrzi — pokušala je da je razume.
🎭 Ova emocionalna „identifikacija“ omogućava glumcima da osete ono što njihov lik oseća — ne kao glumci, već kao živi ljudi. A zato ih i verujemo.
🧠 4. Potpuno uranjanje u lik kroz praksu i rad sa psihologom
Za neke turske glumce — priprema za ulogu nije samo analiza scenarija. Oni doslovno postaju svoj lik, i to tako što se edukuju, treniraju, menjaju navike i… odlaze na praksu! 😲
🎓 Tako je Hande Erčel pristupila ulozi Lejle u seriji „Neko potpuno drugi“, u kojoj je po drugi put glumila uz Buraka Deniza. Malo je poznato da se Hande za ovu ulogu prijavila na praksu u tužilaštvu, kako bi iznutra razumela sistem u kojem njen lik funkcioniše.
Osim toga, radila je sa psihologom kako bi naučila da se verodostojno ophodi prema osobi sa disocijativnim poremećajem ličnosti — jer upravo takav je Lejlin partner u seriji. Svaka scena sukoba morala je izgledati autentično, ali i sa empatijom.
🎭 A tu nije kraj — Hande je čak radila sa glumačkim mentorima na promeni hoda i boje glasa. U intervjuima je kasnije priznala:
🗣️ „Lejla je potpuna suprotnost meni. Morala sam da ‘uzgojim’ u sebi njenu hladnoću i da mesecima potpuno zaboravim na osmeh.“
— Hande Erçel
💥 Rezultat? Čak su i najstroži kritičari priznali da je njen nastup u ovoj ulozi bio uverljiv, suptilan i ozbiljan. U komentarima je bilo znatno manje prigovora da „ne deluje uverljivo“ ili da „previše glumi“ — što je čest prigovor kod mladih glumica.
😢 5. Korišćenje ličnih emocija za najteže scene
Turske serije su prepune emocionalno nabijenih scena — suze, tuga, očaj, bes… A iako su dostupne „filmske“ metode poput veštačkih suza, one često ne mogu zameniti stvarnu emociju. Jer publika prepoznaje kada je emocija autentična.
🎭 Jedan od majstora u tome je Ozan Akbaba. Umesto da veštački izaziva emocije, on koristi svoje stvarne uspomene i iskustva da bi uneo iskrenost u kadar.
👨👩👦 Tokom prve polovine snimanja serije „Daleki grad“, Ozan je bio razdvojen od supruge i sina — oni su ostali u Istanbulu, dok je on snimao u udaljenom Mardinu. Ta fizička i emocionalna udaljenost bila je sirov materijal za sve njegove potresne scene.
📞 Kako tvrde ljudi sa seta, pre nego što bi snimao teške scene, Ozan je namerno zvao svog sina. Nakon razgovora, osećaj tuge i čežnje bio je toliko jak da su suze tekle potpuno prirodno — bez glume, bez kapljica.
🎬 Ova tehnika možda boli, ali na ekranu donosi ono što publika najviše ceni — istinu. I zato mu verujemo, i zato njegove scene ostaju urezane u pamćenju.
🎬 Iza svakog ubedljivog pogleda krije se trud koji ne vidimo
Gledajući turske serije, lako je zaboraviti da iza svakog uzdaha, suze ili osmeha stoje sati rada, introspekcije i pripreme. Glumci nisu samo lepa lica na ekranu — oni su ljudi koji ulažu srce, um i telo kako bi se poistovetili sa svojim likovima i preneli emociju do svakog od nas.
Od pažljivo biranih plejlista, preko fizičkih transformacija, psiholoških priprema, pa sve do oslanjanja na sopstvene uspomene i bolne tačke, turske zvezde koriste čitav arsenal tehnika kako bi bile verodostojne, ranjive i istinite.
Upravo to čini razliku između „još jedne serije“ i nezaboravne priče koju nosimo u sebi još dugo nakon odjavne špice.
Piše:
