Podeliću sa vama svoja razmišljanja o tome zašto serija “Daleki grad” (Uzak Şehir), produkcije Ay Yapım, već drugu godinu zaredom ostaje veliki hit i lider gledanosti. 👇
Svaki put pomislim da turskim produkcijskim kućama definitivno ne bi trebalo dozvoliti da snimaju više od jedne sezone televizijskog projekta, ali, nažalost, mene niko ne sluša. Ipak, kada se setimo da je “Zabranjena jabuka” uspela da traje čak šest godina, a da publika već četvrtu godinu prati i “Šerbet od brusnice”, možda je problem zapravo u mom ličnom mišljenju.
Kada je serija „Daleki grad“ tek počela da se emituje, pomislila sam da to nije priča za mene i da nešto takvo sigurno neću gledati. Međutim, sve veća popularnost nove serije, kao i moje obaveze urednika na sajtu Svet serija, učinile su svoje – morala sam da uključim i pogledam projekat produkcije Ay Yapım.
Ali najvažnije u celoj priči je to što sam se potpuno zaljubila u priču o Alji i Džihanu. ❤️
Istina, prvi deo serije – grandiozan po razmeri i broju šokantnih zapleta – za sada u mnogo čemu nadmašuje drugu sezonu, a broj nezadovoljnih razvojem radnje sve je veći. Ipak, to gotovo da ne utiče na visoke rejtinge serije, jer publika nastavlja da gleda epizodu za epizodom i pažljivo prati sve što se dešava na ekranu.
Zašto je to tako?
Odgovor na to pitanje pokušala sam da pronađem u ovom tekstu. Kao verni i zaljubljeni gledalac serije „Daleki grad“, podeliću sa vama svoja razmišljanja.
A vi obavezno napišite u komentarima šta vi mislite o ovom fenomenu. 👇
1. Što je zaplet čudniji, to više želiš da vidiš kako će se završiti
Iskreno, ono što me najviše motiviše da pratim drugu sezonu serije jeste želja da konačno vidim trenutak kada će se porodica Albora rešiti Borana. Uverena sam da to mora da se desi, jer bi u suprotnom ogroman broj započetih linija zapleta – poput venčanja Alje i Džihana, pojave Bugara i mnogih drugih – jednostavno ostao bez nastavka.
Ako je suditi po komentarima fanova na društvenim mrežama, i njih zanima potpuno isto. Pre svega, još u prvim epizodama nove sezone obećano nam je da ćemo saznati kome je stariji brat stao na put dok je živeo daleko od Mardina. I zaista ne bih volela da to postane još jedan zaboravljen detalj scenaristkinje Gülizar Irmak, jer je upravo ta misterija za mnoge gledaoce tračak nade da će se priča glavnih junaka završiti srećno.
Drugo, Burç Kümbetlioğlu, koji tumači Borana, iskreno govoreći, već se prilično „zadržao“ u „Dalekom gradu“, ako uzmemo u obzir da je u početku bio samo gostujuća zvezda. Istina, sada je uvršten u stalnu glumačku postavu, ali mnogi fanovi i dalje očekuju da će njegovo ime uskoro nestati iz uvodnih špica.
I upravo to tera publiku da nastavi da gleda seriju. Na kraju krajeva, niko ne želi da propusti trenutak kada će najstariji sin Sadakat konačno dobiti ono što zaslužuje za sve svoje grehe.
A da i ne govorim o zapletu sa malom Zerin i Kajom. Iz nedelje u nedelju svi pomno pratimo novu epizodu samo da bismo saznali kada će Džihanov mlađi brat konačno otkriti da je njihova ćerka živa. Za sada nema mnogo pomaka, a Demir je ponovo nekoliko koraka ispred svih… ali još ništa nije gotovo.
Naravno, bilo bi lepo da se bar neka jasnoća pojavi i u ljubavnoj priči najmlađeg para u seriji pre nego što se druga sezona završi.
2. Interesovanje za glavnu junakinju serije „Daleki grad“
Trend snažnih ženskih likova u turskim serijama postoji već dugo, ali Alja u tumačenju Sinem Unsal postala je pravi dragulj kada je reč o takvim junakinjama. Publika joj se divi, mnogi žele da budu poput nje i jednostavno je obožavaju. Naravno, postoje i oni kojima njen lik nije simpatičan, ali su oni ipak u manjini.
Štaviše, i taj negativan stav zapravo ide u korist popularnosti serije “Daleki grad”, jer oni koji je kritikuju prate radnju još pažljivije – samo da bi videli kako Alja „pada“. (Spojler: to se gotovo sigurno nikada neće desiti, jer scenaristkinja Gülizar Irmak verovatno to neće dozvoliti.)
U drugoj sezoni, kada se glavna junakinja suočava sa mnogo više iskušenja, publika pažljivo prati i njenu transformaciju – promene u karakteru, borbu da ostane razumna i pokušaje da sačuva unutrašnju ravnotežu, što joj, iskreno, ne polazi uvek za rukom.
Upravo to privlači pažnju gledalaca, jer vidimo da je Alja Smit (odnosno Albora) pre svega – živ čovek, neko sa kim možemo da saosećamo. Ipak, ta njena „ljudskost“, sposobnost da voli i brine o drugima, ni najmanje ne sprečava Alju da u ključnim trenucima bude prava „čelična dama“.
3. Zreli i zdravi odnosi glavnog para
Da, jasno mi je da između Alje i Džihana trenutno nije sve onako skladno kao ranije. Ali to je sasvim normalno. Na kraju krajeva, njih dvoje su gotovo stalno u stresnim situacijama, pa je logično da ponekad reaguju emotivno ili čak nerazumno.
Ipak, upravo tu serija privlači publiku – ona prikazuje relativno zdrave odnose, a ne klasičan obrazac toksične ljubavi sa beskrajnim scenama ljubomore, igrama „toplo-hladno“ i dramatičnim manipulacijama koje su česte u mnogim turskim projektima.
Gledati odnos Džihana i Alje pravo je zadovoljstvo. Za to zasluge pripadaju ne samo scenaristkinji Gülizar Irmak, već i glumcima Ozanu Akbabi i Sinem Unsal, čija hemija na ekranu dodatno jača ovu priču.
4. Realizam priče koju gledamo na ekranu
Pre nego što se pojavi talas negodovanja, odmah ću reći: ne smatram realizmom čudesna izlečenja preko noći u bolnici, niti „vaskrsenje“ Borana. Ovde govorim o nečemu sasvim drugom.
Mislim na to koliko su likovi u seriji pažljivo i detaljno napisani. U ovom projektu pravih, klasičnih negativaca zapravo ima vrlo malo – mogu se nabrojati na prste jedne ruke (da, mislim na Borana i Edžmela). Ipak, scenaristkinja Gülizar Irmak za sada još nije do kraja objasnila razloge njihovog ponašanja i kako su postali takvi.
Na primer, Demir Bajbars – lik kojeg trenutno gotovo svi fanovi serije mrze – prikazan je mnogo složenije nego što se na prvi pogled čini. Da, on se ponaša brutalno i neprihvatljivo prema Zerin, Kaji i njihovom detetu, ali njegova prošlost je puna tragedija: otac ga nikada nije voleo, a mržnja prema porodici Albora delom proizlazi iz činjenice da je Džihan „oteo“ njegovu veliku ljubav, Šejdu.
Ni Nadim, koji je odgovoran za smrt Azema – Sadakatin muž – nije jednostavan lik. Ako se prisetimo događaja sa Džihanovog venčanja sa Merjem pre mnogo godina, jasno je da je on jednostavno bio umoran od života u senci starijeg brata i odlučio je da po svaku cenu preuzme moć u porodici.
Kao što vidiš, o svemu ovome moglo bi se pisati veoma dugo. Ali suština je jednostavna: gotovo svaki lik u seriji ima više slojeva i različite osobine, zbog čega tokom gledanja lako možemo poverovati da bi ti ljudi zaista mogli postojati u stvarnom životu.
5. Pokušaj da se sačuva logika priče
Može se reći da je ova tačka za sada pomalo pod znakom pitanja, ali prilikom pisanja ovog teksta procenjivala sam seriju od samog početka pa sve do epizode koja je trenutno dostupna za gledanje.
Scenaristi turskih serija često su poznati po svom „talentu“ da zaborave važne detalje priče, naglo prekinu pojedine zapletne linije ili radnju odvedu u gotovo fantastičnom pravcu. Međutim, u seriji “Daleki grad”, ako je uporedimo sa mnogim drugim turskim projektima, broj takvih „rupa“ u priči sveden je gotovo na minimum. Upravo to pomaže da se zadrži dinamika radnje i interesovanje publike.
Gotovo svaki fan veruje da će se, čak i kada nešto u datom trenutku deluje nelogično, na kraju ipak objasniti i dobiti smisao, tako da cela priča ostane uverljiva i realistična.
