Sera Kutlubej: Živim u svojoj školjci

Baš u letnjem stilu, sva u belom, privukla je svu pažnju na sebe kad je došla na dogovorenom mestu. Čak i ako korača sa osmehom, lice joj se zarumenilo, što pokazuje samo njenu stidljivost. Ova mlada devojka koja je ulogom Džemre u seriji “Surovi Istanbul”, skrenula pažnju na sebe, uspela je da napravi ogroman uspeh u svojoj karijeri. Ona je Sera Kutlubej.

“Živim u svojoj školjci. Nisam baš zatvoren tim, ali volim zadržati za sebe ono što proživljavam”.

Sa serijom “Surovi Istanbul” oprostili smo se i od glumice o kojoj se najviše komentarisalo na društvenim mrežama po DigiLup rejtingu. Mesecima je bila na prvom mestu po svim parametrima.

Prošlog meseca je završila snimanje ove serije, koja je imala srećan kraj za njenu junakinju, zaključili smo da Sera zapravo živi jedan miran i spokojan život. Ona ima samo 22 godine.

“Želim da iznenadim sebe”, rekla je glumica dok razmišlja o novim ulogama koje su joj ponuđene u novim projektima.

U nastavku donosimo vam preveden intervju koji je dala za magazin Milliyet.

Šta imaš u sebi od Džemre?

Puno hvala našim gledaocima koji nas nikada nisu ostavljali na miru (smeh). Ja sam ih uvek osećala da su blizu. Voleti i biti zaljubljen je divno. Mi smo osećali da imaju u nas potpuno poverenje. Odlično smo radili i bili jako voljeni. Imam puno toga zajedničkog sa Džemre. Poput nje, i ja sam u svojoj vezi strana koja daje više. Ne očekujem reciprocitet. Takođe sam prolazila kroz neke stvari koje je ona radila. Ponekad, čovek mora reći “ja”, mora postojati granica u samopožrtvovanju. Ne treba zaboraviti sebe i treba obraćati pažnju i na neke druge stvari.

Imate samo 22. godine, ali izgledate kao zrela osoba, koju ispunjava život. Šta sve Vi od toga?

Ne volim često da menjam sliku o sebi, jer ponekad to može biti neozbiljno, a nekada i veoma ozbiljno. Ja živim više u svojoj školjci, ali ne krijem ništa od svoje porodice. Takođe, mislim da sam zabavna. U smislu poverenja, potpuno sam otvorena sa porodicom. U svim drugim situacijama, mogu reći da sam malo zatvorena.

Zašto? Da li se plašite da povredite, ili da budete povređeni?

Ne znam. Mislim da se na taj način osećam sigurnije. I vrlo sam srećna u ovoj svojoj školjci. U stvari, nisam potpuno kategorična, postoje neke stvari gde mogu biti otvorena. Zapravo, ovaj život je putovanje. “I takođe, ono što pripada vama, neka ostane sa vama. Jer ono što jedna ruka daje, druga ne vidi.” Mislim da je tako. Ali kada sam ušla u ovaj svet šoubiznisa, brzo sam sve uvidela. Neki prosto pokazuju sve preterano. Ja ne volim to. Kakav je smisao koju kafu pijem ili gde se odmaram? Ne volim to. Volim da zadržim za sebe ono što proživljavam.

U redu, ali u odlukama koje donosiš više voliš da koristiš logiku ili osećaj?

U većini slučajeva, osećaj. Ako postoji nešto što mi se ne sviđa, neću ućestvovati u tome. Mislim da to u nekim situacijama i nije dobro. Takođe, nikad ne zapostavljam svoju odgovornost u tome. Imam određene obaveze, ne samo prema porodici i okruženju, već i prema nepoznatom malom dečaku, na primer. Stoga, odgovorna sam za svoje postupke. Ne zbog uloge ili kako bih bila nekome uzor (primer), već da bi mi savet bila čista i mirna.

Za sada ste tek na početku puta, ali šta mislite, šta bi moglo da vas učini nezaboravnom?

Nemam problem s tim, da ostanem nezaboravna. Da, ja želim uvek da se bavim ovim poslom, ali gluma za mene nije moja ambicija. Ja, prvenstveno, želim da se bavim sobom. Stalno nešto čitam, gledam šta mogu da sebe nadograđujem, saznam o sebi. Posao glumca stalno traži učenje i učenje. Uvek morate raditi na sebi. I zato se trudim da to uvek poboljšam. Ali, uspeh nije stvar samo jedne osobe, to je pitanje celog tima.

“Tražim put koji će me iznenaditi.”

Da li Vas nešto opterećuje? Nešto sto se lično Vas tiče?

U nekom trenutku čovek bira šta će proživeti. Neke stvaru su u našim rukama. Srećna sam što uspostavljam međusobnu vezu sa ljudim koji lepo pokazuju svoju ljubav.

Šta za Vas znači sreća?

Sreća za mene nije krajnje odredište, već sam put.

Imate li nekih ambicija u životu? Koliko se borite za svoje želje?

Ja nisam ambiciozna, već odlučna. Kažu da je pohlepa ono što čini čoveka umornim. Postoje trenuce kada padnem i osetim se loše, ali brzo ustanem i nastavim dalje. Motivišem se time što prošlost uzimam za osnovu i govorim da ono što me danas uznemirava nema smisla. Možda postoje ljudi koji ovo vide kao samoobmanu. Ali, ako sam nešto propustila, uvek govorim da će sledeći put biti mnogo bolje. Prosto, sve ima razloga. Morate uzeti u obzir i iskustvo koje imate. Svako ko je ušao u moj život ima razloga zašto je tu. Svakodnevno se zahvaljujem Bogu za porodicu, posao, za dom.

“Karantin je postao period čišćenja.”

Pandemija u kojoj smo mesecima primorala je mnoge da preispituju svoj život.
Šta se sa Vama desilo u tom periodu? Kakav ste proces karantina imali?

Izlazila sam napolje samo tri dana, ne računajući set tokom karantina. Ali situacija kod kuće me nije mučila niti mi je teško pala. I dalje volim da ostajem kod kuće. Po povratku u svoj unutrašnji svet, čak sam počela da uživam u ovoj situaci. Stvorila sam svoj vlastiti prostor za komfor kod kuće. Čak sam i alarm navila da mi zvoni u 06:00 kako bih mogla da produžim dan. U tom periodu kada nisam imala obaveza, čitala sam knjigu, slušala muziku, čak ponekad ništa od toga nisam radila. Radili smo vrlo napornim tempom na setu i bilo mi je potrebno da se odmorim, i fizički i psihički. To je za mene bio period odmora.

Planirate li godišnji odmor ovog leta?

Planiram da odem kod tate, jer svog oca nisam videla skoro godinu dana. Plašim se da sam nosilac virusa, da ga ne zarazim, i njega i svoju porodicu i prijatelje. Zbog toga, na dugom odmoru neću biti. Neka nam se dešavaju samo lepe stvari. Stoga, neke želje sam ostavila da realizujem za sledeću godinu. Zdravlje je zaista bitnije od svega. Nadam se da nas je ovo što nas je zadesilo malo promenilo.

“Imam dnevnik koji dugo čuvam, u kojem pišem poeziju.”

Kada kažemo unutrašnji svet, šta čini tvoj? Šta te čini srećnom?
Šta biste voleli da radite i šta je to šta vam pruža zadovoljstvo?

Najvažnija stvar za mene je spokoj. Ako postoji neko u mom životu, onda mu moram u potpunosti da verujem. Moram da verujem u ono što radim. Sreća je za mene u malim stvarima. Odnosno, sastoji se od mojih sećanja. Kada imam loše uspomene, osvrnem se i shvatim da su me pripremili za ove dane. Tako posmatram. Postoji i nešto što volim da napišem, a ne i da to pokažem. Pišem poeziju, imam zbirku. Od kad znam za sebe, uvek sam nešto pisala. Od davnina pišem svoj dnevnik. Ponekad ga pogledam. Ponekad je lepo je vratiti se u prošlost.